Sjedio je sam na zaledjenoj klupi, dok je posmatrao razne prolaznike i djecu koja se grudvaju. Hladnoca mu se uvukla pod kozu, i svaki trenutak je bio sve tezi i tezi. Svaka sljedeca noc koju treba da prespava na otvorenom, za njega je bila novi izazov. Malo ljudi se bori u takvim uvijetima, a jos manje njih ima nadu. Miko ju je imao, i nadao se boljem vremenu. Novca je imao tek toliko da kupi sebi kutiju cigara, pojede sendvic i zalije ga nekim jeftinim sokom, ipak nije se zalio. Vrijeme mu je prolazilo sporo, i jedva je imao nesto za raditi. Radio je sve poslove kako bih prezivio, cak i one najprljavije. Kada nije imao nista da radi, malo bih prosetao gradom, a onda bih opet nasao neku klupu i lezao na njoj. Ono malo para sto bi mu nekad ostalo "viska" potrosio je na raznorazne oglase. Imao je neki veoma jeftin mobitel, koji mu je sluzio samo da primi poziv ako ga neko nazove putem oglasa, mada ga je rijetko ko zvao, a kada bi neko uputio poziv kada bi ga vidio na pragu, onako prljavog rekao bi mu izvinite pogrijesili ste nismo vas mi zvali.
Tuzno je to bilo, jos tuznije za njega. Nakon nekoliko dana odlucio je sagraditi sebi neki dom. Sagradio ga je od raznoraznih sperploca i daski. Kako bih bio siguran od kise, preko daski je stavio velika dva najlona. U tom " domu " bilo je tek toliko mjesta da se ispruzi i napokon sigurno provede noc, pa koliko to sigurno bilo. Svako drugi dan je uzimao i na kladionici, mada suma nikad nije prelazila preko tri marke. Njemu je bilo dovoljno uzeti i tri marke, jer bi to znacilo da moze uzeti da jede, da popije, i da opet uplati listic, a opet bi mu ostalo nesto sitnisa..
Jednog dana odlucio je skupljati pare da ode u drugu drzavu, u drzavu gdje mu je rodjak koji ga je uvijek izdrzavao u zivotu. Medjutim, on je izgubio stan na sudu, opljackali su ga i uzeli mu mobitel. Kako je uzeo novi mobitel, dobio je i novi broj, i rodjak ga nije mogao kontaktirati. Rodjak ga je zvao ali broj nije postojao. Mislio je da ne zeli vise pricati sa njim jer su se davno posvadjali.
Ovo bi bio samo uvod..nadam se da vam se svidja. Svi komentari dobrodosli. Sutra ide nastavak koji je punooo veci..Znaci ovo je samo uvod. Hvala
Tuzno je to bilo, jos tuznije za njega. Nakon nekoliko dana odlucio je sagraditi sebi neki dom. Sagradio ga je od raznoraznih sperploca i daski. Kako bih bio siguran od kise, preko daski je stavio velika dva najlona. U tom " domu " bilo je tek toliko mjesta da se ispruzi i napokon sigurno provede noc, pa koliko to sigurno bilo. Svako drugi dan je uzimao i na kladionici, mada suma nikad nije prelazila preko tri marke. Njemu je bilo dovoljno uzeti i tri marke, jer bi to znacilo da moze uzeti da jede, da popije, i da opet uplati listic, a opet bi mu ostalo nesto sitnisa..
Jednog dana odlucio je skupljati pare da ode u drugu drzavu, u drzavu gdje mu je rodjak koji ga je uvijek izdrzavao u zivotu. Medjutim, on je izgubio stan na sudu, opljackali su ga i uzeli mu mobitel. Kako je uzeo novi mobitel, dobio je i novi broj, i rodjak ga nije mogao kontaktirati. Rodjak ga je zvao ali broj nije postojao. Mislio je da ne zeli vise pricati sa njim jer su se davno posvadjali.
Ovo bi bio samo uvod..nadam se da vam se svidja. Svi komentari dobrodosli. Sutra ide nastavak koji je punooo veci..Znaci ovo je samo uvod. Hvala
tuzna prica jedva cekam sutra nastavak 
tuzna prica jedva cekam sutra nastavak 
hehe
Tuzno samo tako !!! cry