Noćas sam legao da spavam jako umoran nakon dugog razmišljanja o svemu i svačemu.Zaspao sam jako brzo nakon što sam odgledao neku emisiju na Diskaveriju o nekom kamionu što prevozi zemlju i težak je 212 tona.Kada se ta emisija završila prebacio sam na Viasat Histori i gledao neku emisiju o Indijancima.Posle nje sam prebacio opet na Diskaveri i tu je bio debeli bradati čovek koji pravi čopere sa sinom i nekim ortacima.Znate sigurno.Bilo je oko 2 sata.Tada sam zaspao...
Stvorio sam se na obali plaža Stavrosa sa mojim ortacima, Lazom, Šićem, Grujom i Lukom, Kofijem,Stoletom i tako tim ljudima.Čini mi se da je tu čak bio i Miljan iz trećeg pet, a možda i Stanikić.Preko puta nas(lokacija kao Halkidiki, kao oni prsti), razdaljine kao s jedne strane Dunava na drugu,možda malo više, nalazilo se Smederevo koje je bilo naš cilj.Mi smo na obali imali jedan poveći montažni splav.Neko je iz zajebancije nešto odvrnuo na splavu i svi smo počeli da se smejemo, čini mi se da je Kofi to uradio.Naravno videli smo da će znati da namesti opet lepo, al' smo se svejedno smejali.Luka je u tom trenutku počeo da pačini i da viče: ,,Stani, stani, čekaj!Šta si to uradio?Šta ćemo sad?Sad će doći stariji i oni će popraviti...'', zatim je uzeo tlefon i zvao starije.Mi smo ga sa nevericom zapitili,da li je stvarno zvao starije da idu sa nama, što je bilo nemoguće, jer ako dođu svi stariji nećemo nikako svi stati na splav.Tu smo malo zablejali ispod trščanih suncobrana čekajući ko zna šta, neko povoljno vreme je**m li ga?Ja sam se malo odvojio, da protegnem noge i da popušim cigaretu, ne mnogo, 2 -3 metra desno od njih.U jednom trentuk začuo se tup ali mnogo jak zvuk.Zemlja se pošteno prodrmala na sekund.Voda je zaigrala praveći koncentrične krugove na sredini.Brzo sam potrčao iza mojih drugara na stepenice, da bi bolje video šta se dešava.Mogla se videti jedna velika dizalica i gomile peska,kao i dosta kuća.Odjednom je dizalica krenula da se urušava i nestaje u zemlji kao i cela druga obala.Sve se to dešavalo jako brzo i znao sam da nam se približava.Zemlja se urušavala dosta brzo.Čula se jaka tutnjava.Samo sam pogledao svoje drugove, oni su mi uzvratili još začuđujuićim sa jasno vidljivim strahom u očima.Naravno i ja sam se uplašio kao nikad u životu.Znamo svi iz psihologije da su jedina dva urođena straha kod svih strah od jakog zvuka i strah od izmicanja podloge(pritom ne mislim da podlogu na kojoj se mrvi Marihauna, iako je i to veliki strah jer šta ako se se sve prospe, ali on nije urođen i nije toliko strašan),to se upravo dešavalo. U tom trenutku sam samo uspeo da izustim: ,,Bolje beži.''Momenat tišine, razmenjivanje pogleda sa naših uplašenih lica...Zatim neverovatan trk svih nas,trčali smo kao nikada u životu.Trčao je čak i Stole, i to poprilično brzo.Penjali smo se, naravno trkom, uz stepenice, slične onima kada se od Široke staze penješ ka jevrejskoj kući u kojoj je snimam jedini naš holivudski hit ,,Šejtanov ratnik'' i ulici Pregrevici u kojoj žive mahom cigani(pritom mislim na rasnu, a ne navijačku pripadnost), a izmeću ostalog u toj ulici je živeo i Čeda Jovanović u vreme kada je išao kod Duće Spasojevića da se kupa u bazenu i igra karte, i naravno šmrče čistu kokicu. No da nastavim priču.Kad smo se popeli gore našli smo se na livadi po kojoj je bio putić.Desno od nas su bili kukuruzi.Pejzaž kao iz mog sela.Trčali smo stazom.U jednom trenutku sam pogledao iza.Video sam moje drugove kako trče iza mene jako blizu.Zatim sam pogledao malo više u daljinu.Video sam kako se sve iza nas urušava velikom brzinom.Iako smo trčali i više nego što smo bili u stanju, bilo je neminovno da će nas urušavanje stići i da ćemo svi biti zatrpani živi ili mrtvi negde pod zemljom.U tom trenutku sam otvorio oči.Srce je lupalo minimum 150 otkucaja po minutu.Shvatio sam da je to sve samo san i da Stole nikad neće biti u stanju da trči.Bio sam srećan što sam živ.Morao sam da upalim televizor.Na Diskaveriju je opet bio debeli Pol sa svojim sinom juniorom.Sklapali su neki žuti čoper.Bilo je tri i dvadestet.Gledao sam ih do deset do četiri, četiri.Opet sam na svu sreću zaspao.Sledećeg trenutka otvaram oči.Sedam časova i 15 minuta.Pogledao sam na televizor, još uvek je bio uključen Diskaveri, opet je debeli Pol sa svojim sinom Juniorom sklapao je***e motore...
Polako se gegam niz stepenice.Pljujem šlajm u klozetsku šolju.Izduvavam nos toalet papirom.Perem zube.Uključujem ringlu i stavljam vodu za kafu.Kafa je bila gotova u dvadeset do osam.U to vreme već moram da krenem da bih u najboljem slučaju stigao u školu u pet do osam.Ne mogavši da odolim kafi morao sam da sačekam da se ohladi.Popio sam je u deset do osam.Brzo izlazim iz kuće i ubrzanim hodom krećem ka stanici kod poligona i kod samouslužne trafike.Mašim 73 za par sekundi jer me je mrzelo da potrčim dva metra kako bih stigao da uđem u njega.Ipak sam pre samo par sati trčao kao nikad u životu.Gledam da li ide neki autobus – nema ga ni na vidiku.Sedam na zidić.Pišem Mihi poruku(ne čipsu već osobi po kojoj se i sam čips zove) da kaže razrednoj da ću kasniti jer je već bilo sedam i pedeset tri.Niotkuda se pojavljuje Olga.Setio sam se njenih slika sa spejsa i odmah sam zaboravio na svoju noćnu moru.Ulpšala mi je dan.Puši Marlboro lajt.Zapitao sam se:,,Bože, pogledaj je, kakve sise ima, kakvu bulju ima,kakav stomak, kakve noge,čak je i lepa(nekad i nije bila toliko lepa, dok nije imala takve sise i takvo dupe), samo je pogledaj.Čak je i normalna, još pomalo i pije, još i puši, i to Marlboro lajt.Zašto se ne ložim na Er maks, 90-e, kriminal i treše?Zašto?''
Ušli smo u pet do osam u 17.Vozač je bio debeo i sporo je vozio, a bila je i omanja gužva.Negde kod Muhara je bilo već osam.U tom trenutku me je zvao Stole i reko mi da kažem razrednoj da će kasniti i da ga ne upiše.Ja sam mu rekao da i ja već kasnim i rekao mu da zove Gruju da njemu kaže na šta mi on odgovara da će i Gruja kasniti.Završavamo razgovor i ja i Olga izlazimo iz autobusa oko osam i dva, osam i tri.U učionicu ulazim u osam i pet, šest.Smaranje na fizici, kao i uvek.Samo ja ne pišem.Prekraćujem vreme gledajući u Zavođu, sećajući se i njenih slika sa spejsa.Pored nje je Ćurka.Nisam mogao da je ne vidim.Na trenutak sam pogledao iza njih i video debelu Tamaru svećarku.Smorio sam se.Ali Pogled skrećem na Đukićku i čini mi se da su joj porasle sise.Zvoni.Blejimo u veceu ja, Gruja, Stole, Anja i Kića...Pušimo cigarete.Ulazim na čas.Geografija.Nov predmet.Smaranje.Pita nas neke gluposti, to jest ne gluposti već stvari koje svaki prosečan čovek zna.Ali eto, mi ne znamo jer nam je profesor pre nje bio Mlaćan Janković.
Dubok smor, ali na momente i neki smeh jer svi nešto lupetaju.Kraj časa.Opet vece.Opet ista ekipa ali tu su i Ćira i Torbica, a i Sonja iz drugog pet.Pomislio sam kako nije ni ona loša i kako bi je rado je**o.Naravno tu je bila i Anja.Pomislio sam svašta ali ništa što već nisam do tada.Treći čas je bio nemački.Smor.Rade svi rečenice na tabli.Samo sam ja radio dva puta jer ne mogu da odolim da ne zajebavam profesore.Između ostalih i Zavođa je izašla na tablu.Imala je neke, da se izrazim u njenom sitlu, ful pantalone.A bulja, da se kolje sa Olgom.Olga ima po nekim zakonima savršeniju bulju, međutim Zavođa ima vrlo malo viška što je odlično upakovano u jednu savršenu bulju.Pod njenim uticajem ostajem do kraja časa.Pošto sam se i dalje sprdao sa profesorkom poput Ćire mamojepca profesorka me moli da više ne dolazim na njene časove.Veliki odmor.Odlazim u Red Star sa Bosketom i Dž-om, koji je da napomenem ćelav,a inače mislim da se Kalimero ugojio, izgleda da je prestao da cepa spid.Pazarim dva parčeta pice u odlazim u Tribal gde pijem kafu sa Grujom i Stoletom.Na povratku u učionicu dok sam se penjao uz stepenice kod zbornice na nivou moje glave se nalazila bulja neke prvakinje.Pomislio sam kako uopšte nije loša, i još svašta.Prolazeći hodnikom pozdravio sam se sa Kaćom, Kofijevom ženom i setio se lepih trenutaka sa mora gde smo se ''družili'' u veceu apartmana dok sam se tuširao.U prolazu sam sreo i Milicu.Pomislio sam svašta ali sam se zapitao i predomislio jer mi je nekako ipak postala drugarica.Što naravno ne znači da bi odbio i nju kad bi me zamolila.Posle nje sam sreo i Šljukićku.Ima neku glupu tetovažu na ruci, ali to me nije sprečilo da pomislim svašta i prisetim nekih njenih slika.Četvrti čas – matematika.Avdulaj smara sa nekim prizmama i piramidama i opet svi pišu a samo ja blejim.Dosetio sam se kako da se zabavim.Krenuo samd da crtam kornjaču, pandura, ne nindžu niti pravu kornjaču koju recimo ima Jorgos kod koga sam išao godinama na more sa porodicom u Grčku.Stalno je govorio da su Amerikanci pi**e jer smeju samo da bombarduju, a ne smeju da siđu dole i da se junački bore.Naravno nije izgovarao tačno te reči ali je to otprilike to.Samo ove godine nisam išao tamo, jer sam zavoleo cigare,travu i pivo i ne mogu bez njih.Da se vratim na pandura.Bio je u punoj opremi, sa štitom i pendrekom podignutim u vis.Mislio sam da napravim neku sliku, to jest crtež u SPSK stilu.Onda sam se setio crteža koji sam crtao prvog dana škole, prikaz severne tribine na nekoj manjoj tekmi jer su Delije bile Iznad gornje šipke.Bilo nas je malo ali je bilo 10-ak baklji i par dimova.Dole niže su stajala tri čoveka sa ogromnim barjacima,prvi je vrteo barjak sa zastavom Delija, drugi je vrteo barjak sa samo crveno belim štraftama, a treći veliki barjak sa srBskom zastavom.Nacrtao sam i zastave grupa i transparent NEMA PREDAJE.To me je sve asociralo za moj novi crtež.Hteo sam samo da nacrtam pandura i napišem nešto tipa SPSK ili smrt policiji ali sam se odlučio na nešto drugo.Ispred pandura sam krenuo da crtam navijače.Srednji je držao visoko baklju, desni je tek bacio kamenicu na pandura, a levi je imao kapuljaču i držao je veliku štanglu.Videle su se kamenice i flaše kako lete ka padnurima, kažem pandurima jer sam imao nameru da nacrtam kordon ali me je mrzelo.Hteo sam da napišem ispod njih Codi, Glama i Dž i okačim na pano škole, ali sam odlučio da to ipak ne uradim.To sam crtao celu matematiku, hemiju i početak srpskog.U međuvremenu sam pušio cigarete i pomišljao svašta kako je je koja dobra pi**a prošla.Takođe sam se zajebavao sa ortacima i sve ono što inače radim svaki školski dan.Kad se završila škola pozdravio sam se sa mojim ortacima i otišao kući.Na putu od stanice do kuće sam sreo švecu, što me je asociralo na njene drugarice iz medicinske.Rekla mi je kako su neke od njih pitale za mene.Slegao sam ramenima.Stvarno su vrh pi**e, ali većina živi preko mosta ili po 60-im i 70-im blokovima što je stvarno predaleko za nekog ko je debeo i lenj kao ja.Ulazim u kuću, i ostalo je istorija...
Shvatio sam mnoge stvari.Između ostalog i to da pod hitno moram da je**m...
Stvorio sam se na obali plaža Stavrosa sa mojim ortacima, Lazom, Šićem, Grujom i Lukom, Kofijem,Stoletom i tako tim ljudima.Čini mi se da je tu čak bio i Miljan iz trećeg pet, a možda i Stanikić.Preko puta nas(lokacija kao Halkidiki, kao oni prsti), razdaljine kao s jedne strane Dunava na drugu,možda malo više, nalazilo se Smederevo koje je bilo naš cilj.Mi smo na obali imali jedan poveći montažni splav.Neko je iz zajebancije nešto odvrnuo na splavu i svi smo počeli da se smejemo, čini mi se da je Kofi to uradio.Naravno videli smo da će znati da namesti opet lepo, al' smo se svejedno smejali.Luka je u tom trenutku počeo da pačini i da viče: ,,Stani, stani, čekaj!Šta si to uradio?Šta ćemo sad?Sad će doći stariji i oni će popraviti...'', zatim je uzeo tlefon i zvao starije.Mi smo ga sa nevericom zapitili,da li je stvarno zvao starije da idu sa nama, što je bilo nemoguće, jer ako dođu svi stariji nećemo nikako svi stati na splav.Tu smo malo zablejali ispod trščanih suncobrana čekajući ko zna šta, neko povoljno vreme je**m li ga?Ja sam se malo odvojio, da protegnem noge i da popušim cigaretu, ne mnogo, 2 -3 metra desno od njih.U jednom trentuk začuo se tup ali mnogo jak zvuk.Zemlja se pošteno prodrmala na sekund.Voda je zaigrala praveći koncentrične krugove na sredini.Brzo sam potrčao iza mojih drugara na stepenice, da bi bolje video šta se dešava.Mogla se videti jedna velika dizalica i gomile peska,kao i dosta kuća.Odjednom je dizalica krenula da se urušava i nestaje u zemlji kao i cela druga obala.Sve se to dešavalo jako brzo i znao sam da nam se približava.Zemlja se urušavala dosta brzo.Čula se jaka tutnjava.Samo sam pogledao svoje drugove, oni su mi uzvratili još začuđujuićim sa jasno vidljivim strahom u očima.Naravno i ja sam se uplašio kao nikad u životu.Znamo svi iz psihologije da su jedina dva urođena straha kod svih strah od jakog zvuka i strah od izmicanja podloge(pritom ne mislim da podlogu na kojoj se mrvi Marihauna, iako je i to veliki strah jer šta ako se se sve prospe, ali on nije urođen i nije toliko strašan),to se upravo dešavalo. U tom trenutku sam samo uspeo da izustim: ,,Bolje beži.''Momenat tišine, razmenjivanje pogleda sa naših uplašenih lica...Zatim neverovatan trk svih nas,trčali smo kao nikada u životu.Trčao je čak i Stole, i to poprilično brzo.Penjali smo se, naravno trkom, uz stepenice, slične onima kada se od Široke staze penješ ka jevrejskoj kući u kojoj je snimam jedini naš holivudski hit ,,Šejtanov ratnik'' i ulici Pregrevici u kojoj žive mahom cigani(pritom mislim na rasnu, a ne navijačku pripadnost), a izmeću ostalog u toj ulici je živeo i Čeda Jovanović u vreme kada je išao kod Duće Spasojevića da se kupa u bazenu i igra karte, i naravno šmrče čistu kokicu. No da nastavim priču.Kad smo se popeli gore našli smo se na livadi po kojoj je bio putić.Desno od nas su bili kukuruzi.Pejzaž kao iz mog sela.Trčali smo stazom.U jednom trenutku sam pogledao iza.Video sam moje drugove kako trče iza mene jako blizu.Zatim sam pogledao malo više u daljinu.Video sam kako se sve iza nas urušava velikom brzinom.Iako smo trčali i više nego što smo bili u stanju, bilo je neminovno da će nas urušavanje stići i da ćemo svi biti zatrpani živi ili mrtvi negde pod zemljom.U tom trenutku sam otvorio oči.Srce je lupalo minimum 150 otkucaja po minutu.Shvatio sam da je to sve samo san i da Stole nikad neće biti u stanju da trči.Bio sam srećan što sam živ.Morao sam da upalim televizor.Na Diskaveriju je opet bio debeli Pol sa svojim sinom juniorom.Sklapali su neki žuti čoper.Bilo je tri i dvadestet.Gledao sam ih do deset do četiri, četiri.Opet sam na svu sreću zaspao.Sledećeg trenutka otvaram oči.Sedam časova i 15 minuta.Pogledao sam na televizor, još uvek je bio uključen Diskaveri, opet je debeli Pol sa svojim sinom Juniorom sklapao je***e motore...
Polako se gegam niz stepenice.Pljujem šlajm u klozetsku šolju.Izduvavam nos toalet papirom.Perem zube.Uključujem ringlu i stavljam vodu za kafu.Kafa je bila gotova u dvadeset do osam.U to vreme već moram da krenem da bih u najboljem slučaju stigao u školu u pet do osam.Ne mogavši da odolim kafi morao sam da sačekam da se ohladi.Popio sam je u deset do osam.Brzo izlazim iz kuće i ubrzanim hodom krećem ka stanici kod poligona i kod samouslužne trafike.Mašim 73 za par sekundi jer me je mrzelo da potrčim dva metra kako bih stigao da uđem u njega.Ipak sam pre samo par sati trčao kao nikad u životu.Gledam da li ide neki autobus – nema ga ni na vidiku.Sedam na zidić.Pišem Mihi poruku(ne čipsu već osobi po kojoj se i sam čips zove) da kaže razrednoj da ću kasniti jer je već bilo sedam i pedeset tri.Niotkuda se pojavljuje Olga.Setio sam se njenih slika sa spejsa i odmah sam zaboravio na svoju noćnu moru.Ulpšala mi je dan.Puši Marlboro lajt.Zapitao sam se:,,Bože, pogledaj je, kakve sise ima, kakvu bulju ima,kakav stomak, kakve noge,čak je i lepa(nekad i nije bila toliko lepa, dok nije imala takve sise i takvo dupe), samo je pogledaj.Čak je i normalna, još pomalo i pije, još i puši, i to Marlboro lajt.Zašto se ne ložim na Er maks, 90-e, kriminal i treše?Zašto?''
Ušli smo u pet do osam u 17.Vozač je bio debeo i sporo je vozio, a bila je i omanja gužva.Negde kod Muhara je bilo već osam.U tom trenutku me je zvao Stole i reko mi da kažem razrednoj da će kasniti i da ga ne upiše.Ja sam mu rekao da i ja već kasnim i rekao mu da zove Gruju da njemu kaže na šta mi on odgovara da će i Gruja kasniti.Završavamo razgovor i ja i Olga izlazimo iz autobusa oko osam i dva, osam i tri.U učionicu ulazim u osam i pet, šest.Smaranje na fizici, kao i uvek.Samo ja ne pišem.Prekraćujem vreme gledajući u Zavođu, sećajući se i njenih slika sa spejsa.Pored nje je Ćurka.Nisam mogao da je ne vidim.Na trenutak sam pogledao iza njih i video debelu Tamaru svećarku.Smorio sam se.Ali Pogled skrećem na Đukićku i čini mi se da su joj porasle sise.Zvoni.Blejimo u veceu ja, Gruja, Stole, Anja i Kića...Pušimo cigarete.Ulazim na čas.Geografija.Nov predmet.Smaranje.Pita nas neke gluposti, to jest ne gluposti već stvari koje svaki prosečan čovek zna.Ali eto, mi ne znamo jer nam je profesor pre nje bio Mlaćan Janković.
Dubok smor, ali na momente i neki smeh jer svi nešto lupetaju.Kraj časa.Opet vece.Opet ista ekipa ali tu su i Ćira i Torbica, a i Sonja iz drugog pet.Pomislio sam kako nije ni ona loša i kako bi je rado je**o.Naravno tu je bila i Anja.Pomislio sam svašta ali ništa što već nisam do tada.Treći čas je bio nemački.Smor.Rade svi rečenice na tabli.Samo sam ja radio dva puta jer ne mogu da odolim da ne zajebavam profesore.Između ostalih i Zavođa je izašla na tablu.Imala je neke, da se izrazim u njenom sitlu, ful pantalone.A bulja, da se kolje sa Olgom.Olga ima po nekim zakonima savršeniju bulju, međutim Zavođa ima vrlo malo viška što je odlično upakovano u jednu savršenu bulju.Pod njenim uticajem ostajem do kraja časa.Pošto sam se i dalje sprdao sa profesorkom poput Ćire mamojepca profesorka me moli da više ne dolazim na njene časove.Veliki odmor.Odlazim u Red Star sa Bosketom i Dž-om, koji je da napomenem ćelav,a inače mislim da se Kalimero ugojio, izgleda da je prestao da cepa spid.Pazarim dva parčeta pice u odlazim u Tribal gde pijem kafu sa Grujom i Stoletom.Na povratku u učionicu dok sam se penjao uz stepenice kod zbornice na nivou moje glave se nalazila bulja neke prvakinje.Pomislio sam kako uopšte nije loša, i još svašta.Prolazeći hodnikom pozdravio sam se sa Kaćom, Kofijevom ženom i setio se lepih trenutaka sa mora gde smo se ''družili'' u veceu apartmana dok sam se tuširao.U prolazu sam sreo i Milicu.Pomislio sam svašta ali sam se zapitao i predomislio jer mi je nekako ipak postala drugarica.Što naravno ne znači da bi odbio i nju kad bi me zamolila.Posle nje sam sreo i Šljukićku.Ima neku glupu tetovažu na ruci, ali to me nije sprečilo da pomislim svašta i prisetim nekih njenih slika.Četvrti čas – matematika.Avdulaj smara sa nekim prizmama i piramidama i opet svi pišu a samo ja blejim.Dosetio sam se kako da se zabavim.Krenuo samd da crtam kornjaču, pandura, ne nindžu niti pravu kornjaču koju recimo ima Jorgos kod koga sam išao godinama na more sa porodicom u Grčku.Stalno je govorio da su Amerikanci pi**e jer smeju samo da bombarduju, a ne smeju da siđu dole i da se junački bore.Naravno nije izgovarao tačno te reči ali je to otprilike to.Samo ove godine nisam išao tamo, jer sam zavoleo cigare,travu i pivo i ne mogu bez njih.Da se vratim na pandura.Bio je u punoj opremi, sa štitom i pendrekom podignutim u vis.Mislio sam da napravim neku sliku, to jest crtež u SPSK stilu.Onda sam se setio crteža koji sam crtao prvog dana škole, prikaz severne tribine na nekoj manjoj tekmi jer su Delije bile Iznad gornje šipke.Bilo nas je malo ali je bilo 10-ak baklji i par dimova.Dole niže su stajala tri čoveka sa ogromnim barjacima,prvi je vrteo barjak sa zastavom Delija, drugi je vrteo barjak sa samo crveno belim štraftama, a treći veliki barjak sa srBskom zastavom.Nacrtao sam i zastave grupa i transparent NEMA PREDAJE.To me je sve asociralo za moj novi crtež.Hteo sam samo da nacrtam pandura i napišem nešto tipa SPSK ili smrt policiji ali sam se odlučio na nešto drugo.Ispred pandura sam krenuo da crtam navijače.Srednji je držao visoko baklju, desni je tek bacio kamenicu na pandura, a levi je imao kapuljaču i držao je veliku štanglu.Videle su se kamenice i flaše kako lete ka padnurima, kažem pandurima jer sam imao nameru da nacrtam kordon ali me je mrzelo.Hteo sam da napišem ispod njih Codi, Glama i Dž i okačim na pano škole, ali sam odlučio da to ipak ne uradim.To sam crtao celu matematiku, hemiju i početak srpskog.U međuvremenu sam pušio cigarete i pomišljao svašta kako je je koja dobra pi**a prošla.Takođe sam se zajebavao sa ortacima i sve ono što inače radim svaki školski dan.Kad se završila škola pozdravio sam se sa mojim ortacima i otišao kući.Na putu od stanice do kuće sam sreo švecu, što me je asociralo na njene drugarice iz medicinske.Rekla mi je kako su neke od njih pitale za mene.Slegao sam ramenima.Stvarno su vrh pi**e, ali većina živi preko mosta ili po 60-im i 70-im blokovima što je stvarno predaleko za nekog ko je debeo i lenj kao ja.Ulazim u kuću, i ostalo je istorija...
Shvatio sam mnoge stvari.Između ostalog i to da pod hitno moram da je**m...
