Moze li mi neko dati site ili ako ima nesto napisati o agrarnoj reformi u BIH poslije II svjetskog rata.treba mi za neki referat
Diskusija
historija
0 pregleda · 9 odgovora · otvorena 20.05.2005. u 20:28
Imas ovdje sigurno www.iis.unsa.ba/institut/institut_2003_izvjestaj.htm - 62k -
nema na tim linkovima ama bas nista
mass suicide anyone ?
^^
^^
google.com mogo si ponuditi bar bodova, ovako mi mrsko gledati!
a j**o te moljo puko da treba referat sad svi hocete de malo manite se corava posla......
won.AndreY je napisao/la:
Mass homocide?
| mass suicide anyone ? ^^ |
Mass homocide?
Agrarna reforma i kolonizacija
4. Da bi se sprecilo otudjivanje zemlje koja je trebala merama dragnet prinude da se oduzme od privatnih vlasnika, savezni ministar unutrasnjih poslova doneo je 4. jula 1945.godine Resenje kojim je “zabranjena svaka prodaja, kupovina i zaduzivanje poljoprivrednih zemljista, suma, poljoprivrednih zgrada i objekata koji se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima bez obzira da li su one vlasnistvo pojedinaca, ustanova ili privatnih preduzeca”. Za postupanje protivno toj naredbi zaprecena je zatvorska kazna i konfiskacija predmetne imovine, primenom Zakona o suzbijanju nedopustene spekulacije i privredne sabotaze.
Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji proklamovao je da se agrarna reforma i kolonizacija sprovode na celoj teritoriji FNR Jugoslavije “u cilju dodeljivanja zemlje zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno ostvarujuci nacelo: Zemlja pripada onima koji je obradjuju” (clan 1).
5. Vlasnici poljoprivrednog i sumskog zemljista medu prvima su pogodeni posleratnim merama jugoslovenske drzave kojima je vrseno oduzimanje zemlje u korist drzave. Zakonom о agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine oduzeta je zemlja od tzv. veleposednika tj. vlasnika poljoprivrednih i sumskih poseda cija je ukupna povrsina prelazila 45 hektara, ili 25 do 35 hektara obradive zemlje, ukoliko se ti posedi iskoriscavaju putem zakupa ili najamne radne snage. Posedi koji su prelazili te maksimume u potpunosti su oduzeti od tadasnjih vlasnika, a da broj takvih poseda nije mali govori i podatak da je prema popisu iz 1931. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 49.314 gazdinstava sa po preko 20 hektara zemlje u svojini.
6. Po Zakonu о agrarnoj reformi i kolonizaciji u drzavnu svojinu kao opstenarodna imovina presli su: veliki sumski posedi nezemljoradnika, sumski posedi u vlasnistvu banaka, preduzeca, akcionaraskih drustava i drugih privatnopravnih lica, sumski posedi crkava (***omolja), manastira, verskih ustanova i svih vrsta zaduzbina (svetovnih i verskih), sumski posedi koji su u ratu ostali bez vlasnika i pravnog naslednika, visak zemljoradnickog sumskog poseda iznad zakonom odredjenog maksimuma, visak malog sumskog poseda nezemljoradnika iznad zakonom odredjenog maksimuma, sumski posedi drzavljana Nemackog Rajha i lica nemacke nacionalnosti konfiskovani odlukom Avnoj-a od 21. novembra 1944. godine, sumski posedi narodnih neprijatelja i drugih lica koji su konfiskovani izvrsnom sudskom presudom i sumski posedi za koje je pokrenut a nije sproveden postupak po Zakonu o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima od 19.jula 1931.godine..
7. Zakonom je suzen i posed zemljoradnika (seljaka) tako sto im je oduzet sav visak obradive zemlje iznad maksimuma odredenog republickim zakonom (koji se uglavnom kretao od 20 do 35 hektara). Iz privatne svojine zemljoradnika izuzet je i podrzavljen i visak sumskog poseda preko maksimuma takode propisanog republickim zakonom.
Takode, od vlasnika-nezemljoradnika (kojima glavno zanimanje nije bila zemljoradnja tako da zemlju nisu obradivali sami sa svojom porodicom vec putem zakupa ili najamnom radnom snagom) eksproprisan je sav visak obradive zemlje iznad 3 do 5 hektara.
8. Zakonom о agrarnoj reformi i kolonizaciji oduzeti su i presli u drzavnu svojinu i zemljisni posedi u svojini pravnih lica (banaka, preduzeca, akcionarskih drustava i dr.), izuzev onog dela tog zemljista koji je vlasnicima ostavljen za industrijske, gradevinske, naucne, kulturne i druge drustveno korisne svrhe.
9. U drzavnu svojinu presli su i zemljisni posedi verskih institucija (crkava, manastira, verskih ustanova) kao i posedi zaduzbina, kako verskih tako i svetovnih. Crkvama, manastirima i verskim ustanovama oduzet je samo visak preko 10 hektara, a ostavljeno im je u posedu do 10 hektara njiva, basti, vinograda, vocnjaka, utrina i suma, a onima koji su bill veceg znacaja - i veca povrsina od toga (do 30 hektara).
Fond agrarne reforme i kolonizacije znacajno je uvecan zemljom koja je konfiskovana od lica nemacke nacionalnosti u Backoj, Banatu, Baranji i Sremu, o cemu ce docnije biti vise reci.
10. Dobra oduzeta primenom Zakona о agrarnoj reformi i kolonizaciji presla su u svojinu drzave koja je od iste obrazovala zemljisni fond iz kog je dodeljivala zemlju zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno, a takode je zemlju iz tog fonda koristila za stvaranje ili dopunjavanje velikih drzavnih poljoprivrednih dobara. Ipak, preko polovine od ukupnog zemljisnog fonda tj. 52,73% preslo je u drzavni sektor ili je dato seljackim radnim zadrugama, a manje od polovine, tj. 47,27% dato je zemljoradnicima i kolonistima.
11. Imovina eksproprisana po Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji i oduzeta po drugim osnovima pre donosenja tog zakona, posebno na osnovu Odluke AVNOJ-a od 21. novembra 1944.godine, raspodeljena je u: 1) Fond stambenih i poljoprivrednih zgrada, koji su cinili svi objekti i zgrade konfiskovani od lica nemacke nacionalnosti ili eksproprisani zajedno sa zemljistem po Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji, 2) Fond pokucanstva, koji je formiran od stvari zatecenih u objektima pod prethodnom tackom, 3) Fond poljoprivrednog inventara i stoke, u koji je ulazio sav poljoprivredni mrtvi inventar sa oduzetih poljoprivrednih imanja i sva krupna i sitna stoka, osim traktora, masina i vecih poljoprivrednih strojeva koji su odmah usli u inventar drzavnih poljoprivrednih masinskih stanica i 4) Fond semena i hrane, u koji su usle sve vrste semena, sve kolicine zitarica, kao i druge ljudske i stocne hrane dobijene sa eksproprisanog i konfiskovanog zemljista. Iz ovih fondova izuzeti su: dvorci (zamkovi), zgrade na gradskoj teritoriji koje su tesno vezane za objekat agrarne reforme, pokretne stvari koje po svojoj prirodi sluze za gradsku upotrebu, narocito namestaj luksuznije izrade, dragocenosri, papiri od vrednosti.
Dodeljeno zemljiste, slobodno od svih dugova i tereta, preslo je u privatnu svojinu domacinstava i odmah je upisivano u zemljisne knjige na sve clanove domacinstva kao suvlasnike, sa jednakim pravima.
12. Kome je zemlja dodeljivana? Pravo prvenstva, prema clanu 16. Zakona, imali su zemljoradnici bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje koji su: (1) borci i invalidi partizanskih odreda Narodnooslobodilacke vojske, i partizanskih odreda Jugoslavije i Jugoslovenske Armije, posebno stariji borci i dobrovoljci, (2) porodice i sirocad izginulih boraca, (3) invalidi iz balkanskih ratova (1912-191
, (4) zrtve i porodice zrtava fasistickog terora tj. lica koja su od strane okupatora i njegovih pomagaca hapsena, mucena, osudjivana, internirana ili drzana u zarobljenistvu. Izuzetno su zemlju mogli dobiti i borci-nezemljoradnici, ako se obavezu da ce se na dodeljenu zemlju naseliti sa svojom porodicom i obradjivati je.
Po porodicnom domacinstvu dodeljivano je od 8 do 12 katastarskih jutara obradive zemlje, a dodatno uvecanje od 30% sledovalo je porodicama sa vecim brojem clanova, narodnim herojima, njihovim porodicama i oficirima Jugoslovenske armije koji su po zanimanju zemljoradnici.
13. Odluke (resenja) o eksproprijaciji donosile su okruzne agrarne komisije, a u drugom stepenu po zalbi je bilo nadlezno Ministarstvo poljoprivrede.
Agrarni interesenti gubili su dodeljenu zemlju ako se na nju ne nasele u odredjenom roku od dostave odluke o dodeljivanju zemlje.
Zajedno sa zemljom, u ruke drzave presle su i sve zgrade i postrojenja na tom zemljistu kao i celokupni zivi i mrtvi poljoprivredni inventar, kao i rezerve hrane i semena koje su se zatekle na gazdinstvu. To se prvenstveno odnosilo na posede nezemljoradnika, dok je od poseda zemljoradnika, po pravilu, oduziman samo visak preko odredjene povrsine. Uz to, svi dugovi i tereti na zemljistu koje je uslo u fond agrarne reforme brisu se i novom vlasniku se zemlja predaje slobodna od svih dugova i tereta, s tim sto dotadasnji vlasnik ostaje zaduzen srazmerno delu koji mu je ostao u vlasnistvu. Predvidjeno je da ce se naknadnim propisom urediti pitanje dugova i tereta na oduzetim zemljistima, kao i uslovi dugorocne otplate za zemlju.
Saveznim Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji nije propisano sta ce biti sa zemljom koju napustaju kolonisti preseljenjem u drugi kraj zemlje. Medjutim, u svim republickim zakonima to pitanje je reseno tako sto je predvidjeno da sva ova zemlja ulazi u zemljisni fond agrarne reforme i kolonizacije.
14. S obzirom da su se u sprovodjenju agrarne reforme pojavljivala razna pitanja (dobrovoljci, dodela zemlje, isplata potrazivanja i dr.), iz agrarne reforme vodjene od 1919.godine u Kraljevini SHS, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji, koja je trebala biti likvidirana Zakonom o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima od 19. juna 1931. godine i potonjim propisima, savezna vlada je stala na stanoviste da treba izvrsiti konacnu likvidaciju predratne agrarne reforme i njenu finansijsku likvidaciju, sugerisuci republikama da urede ta pitanja.
Povodom toga, NR Srbija je donela Zakon o likvidaciji agrarne reforme vrsene do 6. aprila 1941.godine na velikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (“Sluzbeni glasnik NRS”, br. 9/1947). Po tom zakonu likvidirana je agrarna reforma na svim velikim posedima na kojima do navedenog datuma nije bila zavrsena. Lica koja su u svojstvu utvrdjenih agrarnih subjekata dobila zemlju i uvedena u posed do 6. aprila 1941.godine, smatraju se vlasnicima dobijenih zemljista bez obzira da li je to zemljiste upisano u zemljisnim knjigama na njihova imena, ako to zemljiste sami obradjuju. A ako ova lica nisu uvedena u posed do tog datuma - izgubili su pravo na zemlju.
Ovaj zakon donet sa ciljem da se urede nerascisceni imovinskopravni odnosi zaostali nakon agrarne reforme sprovodjene u Kraljevini Jugoslaviji, da se legalizuje pravo vlasnistva naseljenika, sprovedu eksproprijacione odluke i ugovori, otpisu dugovi agrarnih zajednica i konacno urede drugi svojinski i obligacioni odnosi na tom zemljistu, naneo je , s druge strane, nekim gradjanima (dobrovoljcima iz ratova 1912-1918.godine i drugim licima) veliku stetu.
15. Oduzimanje po osnovu agrarne reforme izvrseno je bez ikakve naknade vlasnicima, sem u slucaju oduzimanja viska obradive zemlje od zemljoradnika i vlasnika-nezemljoradnika kojima je predvidjena isplata naknade u visini jednogodisnjeg prinosa po hektaru (clan 6), a na teret lica kojima je ta zemlja dodeljena. Takode je predvidjena isplata naknade i za oduzeti visak sumskog poseda zemljoradnickih gazdinstava (clan 26. stav 2). Medjutim, kao sto cemo videti, provedbeni propisi za isplatu ove naknade nisu doneseni do danas.
4. Da bi se sprecilo otudjivanje zemlje koja je trebala merama dragnet prinude da se oduzme od privatnih vlasnika, savezni ministar unutrasnjih poslova doneo je 4. jula 1945.godine Resenje kojim je “zabranjena svaka prodaja, kupovina i zaduzivanje poljoprivrednih zemljista, suma, poljoprivrednih zgrada i objekata koji se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima bez obzira da li su one vlasnistvo pojedinaca, ustanova ili privatnih preduzeca”. Za postupanje protivno toj naredbi zaprecena je zatvorska kazna i konfiskacija predmetne imovine, primenom Zakona o suzbijanju nedopustene spekulacije i privredne sabotaze.
Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji proklamovao je da se agrarna reforma i kolonizacija sprovode na celoj teritoriji FNR Jugoslavije “u cilju dodeljivanja zemlje zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno ostvarujuci nacelo: Zemlja pripada onima koji je obradjuju” (clan 1).
5. Vlasnici poljoprivrednog i sumskog zemljista medu prvima su pogodeni posleratnim merama jugoslovenske drzave kojima je vrseno oduzimanje zemlje u korist drzave. Zakonom о agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine oduzeta je zemlja od tzv. veleposednika tj. vlasnika poljoprivrednih i sumskih poseda cija je ukupna povrsina prelazila 45 hektara, ili 25 do 35 hektara obradive zemlje, ukoliko se ti posedi iskoriscavaju putem zakupa ili najamne radne snage. Posedi koji su prelazili te maksimume u potpunosti su oduzeti od tadasnjih vlasnika, a da broj takvih poseda nije mali govori i podatak da je prema popisu iz 1931. godine u Kraljevini Jugoslaviji bilo 49.314 gazdinstava sa po preko 20 hektara zemlje u svojini.
6. Po Zakonu о agrarnoj reformi i kolonizaciji u drzavnu svojinu kao opstenarodna imovina presli su: veliki sumski posedi nezemljoradnika, sumski posedi u vlasnistvu banaka, preduzeca, akcionaraskih drustava i drugih privatnopravnih lica, sumski posedi crkava (***omolja), manastira, verskih ustanova i svih vrsta zaduzbina (svetovnih i verskih), sumski posedi koji su u ratu ostali bez vlasnika i pravnog naslednika, visak zemljoradnickog sumskog poseda iznad zakonom odredjenog maksimuma, visak malog sumskog poseda nezemljoradnika iznad zakonom odredjenog maksimuma, sumski posedi drzavljana Nemackog Rajha i lica nemacke nacionalnosti konfiskovani odlukom Avnoj-a od 21. novembra 1944. godine, sumski posedi narodnih neprijatelja i drugih lica koji su konfiskovani izvrsnom sudskom presudom i sumski posedi za koje je pokrenut a nije sproveden postupak po Zakonu o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima od 19.jula 1931.godine..
7. Zakonom je suzen i posed zemljoradnika (seljaka) tako sto im je oduzet sav visak obradive zemlje iznad maksimuma odredenog republickim zakonom (koji se uglavnom kretao od 20 do 35 hektara). Iz privatne svojine zemljoradnika izuzet je i podrzavljen i visak sumskog poseda preko maksimuma takode propisanog republickim zakonom.
Takode, od vlasnika-nezemljoradnika (kojima glavno zanimanje nije bila zemljoradnja tako da zemlju nisu obradivali sami sa svojom porodicom vec putem zakupa ili najamnom radnom snagom) eksproprisan je sav visak obradive zemlje iznad 3 do 5 hektara.
8. Zakonom о agrarnoj reformi i kolonizaciji oduzeti su i presli u drzavnu svojinu i zemljisni posedi u svojini pravnih lica (banaka, preduzeca, akcionarskih drustava i dr.), izuzev onog dela tog zemljista koji je vlasnicima ostavljen za industrijske, gradevinske, naucne, kulturne i druge drustveno korisne svrhe.
9. U drzavnu svojinu presli su i zemljisni posedi verskih institucija (crkava, manastira, verskih ustanova) kao i posedi zaduzbina, kako verskih tako i svetovnih. Crkvama, manastirima i verskim ustanovama oduzet je samo visak preko 10 hektara, a ostavljeno im je u posedu do 10 hektara njiva, basti, vinograda, vocnjaka, utrina i suma, a onima koji su bill veceg znacaja - i veca povrsina od toga (do 30 hektara).
Fond agrarne reforme i kolonizacije znacajno je uvecan zemljom koja je konfiskovana od lica nemacke nacionalnosti u Backoj, Banatu, Baranji i Sremu, o cemu ce docnije biti vise reci.
10. Dobra oduzeta primenom Zakona о agrarnoj reformi i kolonizaciji presla su u svojinu drzave koja je od iste obrazovala zemljisni fond iz kog je dodeljivala zemlju zemljoradnicima koji nemaju zemlje ili je imaju nedovoljno, a takode je zemlju iz tog fonda koristila za stvaranje ili dopunjavanje velikih drzavnih poljoprivrednih dobara. Ipak, preko polovine od ukupnog zemljisnog fonda tj. 52,73% preslo je u drzavni sektor ili je dato seljackim radnim zadrugama, a manje od polovine, tj. 47,27% dato je zemljoradnicima i kolonistima.
11. Imovina eksproprisana po Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji i oduzeta po drugim osnovima pre donosenja tog zakona, posebno na osnovu Odluke AVNOJ-a od 21. novembra 1944.godine, raspodeljena je u: 1) Fond stambenih i poljoprivrednih zgrada, koji su cinili svi objekti i zgrade konfiskovani od lica nemacke nacionalnosti ili eksproprisani zajedno sa zemljistem po Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji, 2) Fond pokucanstva, koji je formiran od stvari zatecenih u objektima pod prethodnom tackom, 3) Fond poljoprivrednog inventara i stoke, u koji je ulazio sav poljoprivredni mrtvi inventar sa oduzetih poljoprivrednih imanja i sva krupna i sitna stoka, osim traktora, masina i vecih poljoprivrednih strojeva koji su odmah usli u inventar drzavnih poljoprivrednih masinskih stanica i 4) Fond semena i hrane, u koji su usle sve vrste semena, sve kolicine zitarica, kao i druge ljudske i stocne hrane dobijene sa eksproprisanog i konfiskovanog zemljista. Iz ovih fondova izuzeti su: dvorci (zamkovi), zgrade na gradskoj teritoriji koje su tesno vezane za objekat agrarne reforme, pokretne stvari koje po svojoj prirodi sluze za gradsku upotrebu, narocito namestaj luksuznije izrade, dragocenosri, papiri od vrednosti.
Dodeljeno zemljiste, slobodno od svih dugova i tereta, preslo je u privatnu svojinu domacinstava i odmah je upisivano u zemljisne knjige na sve clanove domacinstva kao suvlasnike, sa jednakim pravima.
12. Kome je zemlja dodeljivana? Pravo prvenstva, prema clanu 16. Zakona, imali su zemljoradnici bez zemlje ili sa nedovoljno zemlje koji su: (1) borci i invalidi partizanskih odreda Narodnooslobodilacke vojske, i partizanskih odreda Jugoslavije i Jugoslovenske Armije, posebno stariji borci i dobrovoljci, (2) porodice i sirocad izginulih boraca, (3) invalidi iz balkanskih ratova (1912-191
, (4) zrtve i porodice zrtava fasistickog terora tj. lica koja su od strane okupatora i njegovih pomagaca hapsena, mucena, osudjivana, internirana ili drzana u zarobljenistvu. Izuzetno su zemlju mogli dobiti i borci-nezemljoradnici, ako se obavezu da ce se na dodeljenu zemlju naseliti sa svojom porodicom i obradjivati je.Po porodicnom domacinstvu dodeljivano je od 8 do 12 katastarskih jutara obradive zemlje, a dodatno uvecanje od 30% sledovalo je porodicama sa vecim brojem clanova, narodnim herojima, njihovim porodicama i oficirima Jugoslovenske armije koji su po zanimanju zemljoradnici.
13. Odluke (resenja) o eksproprijaciji donosile su okruzne agrarne komisije, a u drugom stepenu po zalbi je bilo nadlezno Ministarstvo poljoprivrede.
Agrarni interesenti gubili su dodeljenu zemlju ako se na nju ne nasele u odredjenom roku od dostave odluke o dodeljivanju zemlje.
Zajedno sa zemljom, u ruke drzave presle su i sve zgrade i postrojenja na tom zemljistu kao i celokupni zivi i mrtvi poljoprivredni inventar, kao i rezerve hrane i semena koje su se zatekle na gazdinstvu. To se prvenstveno odnosilo na posede nezemljoradnika, dok je od poseda zemljoradnika, po pravilu, oduziman samo visak preko odredjene povrsine. Uz to, svi dugovi i tereti na zemljistu koje je uslo u fond agrarne reforme brisu se i novom vlasniku se zemlja predaje slobodna od svih dugova i tereta, s tim sto dotadasnji vlasnik ostaje zaduzen srazmerno delu koji mu je ostao u vlasnistvu. Predvidjeno je da ce se naknadnim propisom urediti pitanje dugova i tereta na oduzetim zemljistima, kao i uslovi dugorocne otplate za zemlju.
Saveznim Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji nije propisano sta ce biti sa zemljom koju napustaju kolonisti preseljenjem u drugi kraj zemlje. Medjutim, u svim republickim zakonima to pitanje je reseno tako sto je predvidjeno da sva ova zemlja ulazi u zemljisni fond agrarne reforme i kolonizacije.
14. S obzirom da su se u sprovodjenju agrarne reforme pojavljivala razna pitanja (dobrovoljci, dodela zemlje, isplata potrazivanja i dr.), iz agrarne reforme vodjene od 1919.godine u Kraljevini SHS, odnosno u Kraljevini Jugoslaviji, koja je trebala biti likvidirana Zakonom o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima od 19. juna 1931. godine i potonjim propisima, savezna vlada je stala na stanoviste da treba izvrsiti konacnu likvidaciju predratne agrarne reforme i njenu finansijsku likvidaciju, sugerisuci republikama da urede ta pitanja.
Povodom toga, NR Srbija je donela Zakon o likvidaciji agrarne reforme vrsene do 6. aprila 1941.godine na velikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (“Sluzbeni glasnik NRS”, br. 9/1947). Po tom zakonu likvidirana je agrarna reforma na svim velikim posedima na kojima do navedenog datuma nije bila zavrsena. Lica koja su u svojstvu utvrdjenih agrarnih subjekata dobila zemlju i uvedena u posed do 6. aprila 1941.godine, smatraju se vlasnicima dobijenih zemljista bez obzira da li je to zemljiste upisano u zemljisnim knjigama na njihova imena, ako to zemljiste sami obradjuju. A ako ova lica nisu uvedena u posed do tog datuma - izgubili su pravo na zemlju.
Ovaj zakon donet sa ciljem da se urede nerascisceni imovinskopravni odnosi zaostali nakon agrarne reforme sprovodjene u Kraljevini Jugoslaviji, da se legalizuje pravo vlasnistva naseljenika, sprovedu eksproprijacione odluke i ugovori, otpisu dugovi agrarnih zajednica i konacno urede drugi svojinski i obligacioni odnosi na tom zemljistu, naneo je , s druge strane, nekim gradjanima (dobrovoljcima iz ratova 1912-1918.godine i drugim licima) veliku stetu.
15. Oduzimanje po osnovu agrarne reforme izvrseno je bez ikakve naknade vlasnicima, sem u slucaju oduzimanja viska obradive zemlje od zemljoradnika i vlasnika-nezemljoradnika kojima je predvidjena isplata naknade u visini jednogodisnjeg prinosa po hektaru (clan 6), a na teret lica kojima je ta zemlja dodeljena. Takode je predvidjena isplata naknade i za oduzeti visak sumskog poseda zemljoradnickih gazdinstava (clan 26. stav 2). Medjutim, kao sto cemo videti, provedbeni propisi za isplatu ove naknade nisu doneseni do danas.
OFIRO JEDNA:::
RVO SAM ODGOVORIO i I KOPIRAO SI TEXT I ONDA PONIŠTIO...ccc
RVO SAM ODGOVORIO i I KOPIRAO SI TEXT I ONDA PONIŠTIO...ccc
Prijavi se da bi odgovorio/la na ovu temu.