Dead Island: Riptide
By Malik bU Matoruga
Dead Island: Riptide možda izgleda kao sjajana zombie fešta, ali je nešto više od frustrirajučeg nereda ispunjenog polu-pečenim idejama kao i ponavljajučim borbama.
Dobro
Jako dobri efekti ubijanja ● Izgled okoline ● Izgled zombija
Loše
Dosadne, ponavljanje misija ● Slab „voice acting“ i dijalog ● Frustrirajuča borba
Počinje i više nego obečavajuće: posada potopljenog broda, vojni udar, horda zombija željna zabave sa sačmaricom. I onda, samo tako, obečavanje nestaje. Dead Island: Riptide pruža mnogo više u početnim minutama igre nego u čitavoj kampaniji. Nema drame, samo malo uzbuđenja. Umjesto toga tu su prežvakane ideje, borba koja je zabavna na samo 5 minuta, i ponavljajuče misije koje su ispunjene karakterima koji imaju emocionalnu dubinu mokre spužve.
„Priča“ (koristim ovu riječ oprezno
) je ispunjena užasnim dijalozima, te čudnim „voice actingom“. Bez humora Riptide se smatra ozbiljnim. Ozbiljnost je teško progutati kada pogledate površne likove za koje više želite da su pojedeni od horde zombija, samo kako bi imali malo mira.
Gotovo svaka misija sadrži „side quest“ koji od vas traži da odete na jedan dio otoka, pronađete item, i vratite ga u bazu.Često, prije nego vratite item, igra od vas traži da donesete nešto i osobi koja ima taj item, što dovodi do mnogo „fetch“ questova. (fetch=donijeti). Da bi se stvari pogoršale, borba koja povezuje sve stvari ostaje ne promijenjena u odnosu na Dead Island, što dovodi do frustracija. U fokusu su oružja koja se koriste za borbu „prsa u prsa“. Većina se može poboljšati korištenjem predmeta koje ste prethodno, prelazeči misije, pronašli. Ubijanje zombija na smrt sa, improvizovanom palicom prekrivenom ekserima, je zabavna samo zbog zvukovnih efekata, prskanja krvi i odsječenih udova.
Limitacije u borbi ubrzo postaju jasne. Napadanje zombija je i dalje sporo, što vam otežava kontrolu nad čitavom situacijom. Da ne bi mogli spamati vaše napade, pogotovo ako koristite oružja koja vas brže iscrpljuju, pobrinula se tabla za staminu. Većina zombija vas napada na isti način, trče prema vama dok ih vi udarcem nogom ne oborite kako bi počeli sa normalnom borbom. Postoje i neke vrste zombija koji su netaknuti od prvog Dead Islanda, uključujući: 1. Charger; 2.Spitter; 3.Boomer tip. Navedeni imaju drugačije kretnje, ali vi ih savladavate na isti način, jer su opcije limitirajuče. Za igru koja je toliko fokusirana na borbu, čudno je da večinu vašeg vremena potrošite na pokušavanje zaobilaženja zombija, kako bi se spasili monotonoije.
Korištenje vozila, brodova smanjuje monotoniju jer je mnogo lakše pregaziti zombije nego svakog pojedinačno „sređivati“. Iako je ovo olakšica, kada dođete na destinaciju prisiljeni ste da se ponovo borite prsa u prsa. Puške dolaze kasnije, mada neprecizno pucanje nije nešto na što bi trebalo obratiti više pažnje. Kao ni na neke od Riptide-ovih misija u kojima vaš kamp morate odbraniti od hordi zombija koje nekontrolisano napadaju isti. Da bi se odbranili možete postavljati ograde, mine, koje unaprijeđujete obavljanjem misija tj. Sporednih questova.Nagrada za mrkotrpnu, monotonu borbu su XP (expirience bodovi), koji se koriste kako bi vašem liku otključali različite skilove, kao što su veča preciznost i brzi reload.
Koliko god vi željeli da izbjegnete borbe, Riptide-ovi role-playing elementi vam to ne dozvoljavaju. Ako ste igrali prvi Dead Island , nema nečeg novog što bi vas zapanjilo u Riptide-u. Jako malo stvari koje bi vam se dopale u Riptide-u, predstavljaju izazov čak i za one hardcore obožavaoce zombi igara. Ako pokušate da igrate co-op sa vašim drugovima: to igru ne čini nimalo uzbudljivijom. Naravno, ako imate par prijatelja uz sebe, horde nestaju brže, i tu su neki ekstra questovi koje možete preći, ali iskustva ostaju ista. Dead Island Riptide ubijanje zombija čini dosadnijim nego ikad. Ako vam kažem da je ubijanje zombija u igri u kojoj se sve vrti oko istih toliko dosadno, zašto se onda gnjaviti?
Ocjena:
____________________________________
Hvala na čitanju, do sledečeg puta!
(bacite neki kom, sugestiju)
Don't Starve REVIEW
By Malik bU Matoruga
Dead Island: Riptide možda izgleda kao sjajana zombie fešta, ali je nešto više od frustrirajučeg nereda ispunjenog polu-pečenim idejama kao i ponavljajučim borbama.
Dobro
Jako dobri efekti ubijanja ● Izgled okoline ● Izgled zombija
Loše
Dosadne, ponavljanje misija ● Slab „voice acting“ i dijalog ● Frustrirajuča borba
Počinje i više nego obečavajuće: posada potopljenog broda, vojni udar, horda zombija željna zabave sa sačmaricom. I onda, samo tako, obečavanje nestaje. Dead Island: Riptide pruža mnogo više u početnim minutama igre nego u čitavoj kampaniji. Nema drame, samo malo uzbuđenja. Umjesto toga tu su prežvakane ideje, borba koja je zabavna na samo 5 minuta, i ponavljajuče misije koje su ispunjene karakterima koji imaju emocionalnu dubinu mokre spužve.
„Priča“ (koristim ovu riječ oprezno
) je ispunjena užasnim dijalozima, te čudnim „voice actingom“. Bez humora Riptide se smatra ozbiljnim. Ozbiljnost je teško progutati kada pogledate površne likove za koje više želite da su pojedeni od horde zombija, samo kako bi imali malo mira. Gotovo svaka misija sadrži „side quest“ koji od vas traži da odete na jedan dio otoka, pronađete item, i vratite ga u bazu.Često, prije nego vratite item, igra od vas traži da donesete nešto i osobi koja ima taj item, što dovodi do mnogo „fetch“ questova. (fetch=donijeti). Da bi se stvari pogoršale, borba koja povezuje sve stvari ostaje ne promijenjena u odnosu na Dead Island, što dovodi do frustracija. U fokusu su oružja koja se koriste za borbu „prsa u prsa“. Većina se može poboljšati korištenjem predmeta koje ste prethodno, prelazeči misije, pronašli. Ubijanje zombija na smrt sa, improvizovanom palicom prekrivenom ekserima, je zabavna samo zbog zvukovnih efekata, prskanja krvi i odsječenih udova.
Limitacije u borbi ubrzo postaju jasne. Napadanje zombija je i dalje sporo, što vam otežava kontrolu nad čitavom situacijom. Da ne bi mogli spamati vaše napade, pogotovo ako koristite oružja koja vas brže iscrpljuju, pobrinula se tabla za staminu. Većina zombija vas napada na isti način, trče prema vama dok ih vi udarcem nogom ne oborite kako bi počeli sa normalnom borbom. Postoje i neke vrste zombija koji su netaknuti od prvog Dead Islanda, uključujući: 1. Charger; 2.Spitter; 3.Boomer tip. Navedeni imaju drugačije kretnje, ali vi ih savladavate na isti način, jer su opcije limitirajuče. Za igru koja je toliko fokusirana na borbu, čudno je da večinu vašeg vremena potrošite na pokušavanje zaobilaženja zombija, kako bi se spasili monotonoije.
Korištenje vozila, brodova smanjuje monotoniju jer je mnogo lakše pregaziti zombije nego svakog pojedinačno „sređivati“. Iako je ovo olakšica, kada dođete na destinaciju prisiljeni ste da se ponovo borite prsa u prsa. Puške dolaze kasnije, mada neprecizno pucanje nije nešto na što bi trebalo obratiti više pažnje. Kao ni na neke od Riptide-ovih misija u kojima vaš kamp morate odbraniti od hordi zombija koje nekontrolisano napadaju isti. Da bi se odbranili možete postavljati ograde, mine, koje unaprijeđujete obavljanjem misija tj. Sporednih questova.Nagrada za mrkotrpnu, monotonu borbu su XP (expirience bodovi), koji se koriste kako bi vašem liku otključali različite skilove, kao što su veča preciznost i brzi reload.
Koliko god vi željeli da izbjegnete borbe, Riptide-ovi role-playing elementi vam to ne dozvoljavaju. Ako ste igrali prvi Dead Island , nema nečeg novog što bi vas zapanjilo u Riptide-u. Jako malo stvari koje bi vam se dopale u Riptide-u, predstavljaju izazov čak i za one hardcore obožavaoce zombi igara. Ako pokušate da igrate co-op sa vašim drugovima: to igru ne čini nimalo uzbudljivijom. Naravno, ako imate par prijatelja uz sebe, horde nestaju brže, i tu su neki ekstra questovi koje možete preći, ali iskustva ostaju ista. Dead Island Riptide ubijanje zombija čini dosadnijim nego ikad. Ako vam kažem da je ubijanje zombija u igri u kojoj se sve vrti oko istih toliko dosadno, zašto se onda gnjaviti?
Ocjena:
____________________________________
Hvala na čitanju, do sledečeg puta!
(bacite neki kom, sugestiju
)Don't Starve REVIEW
