1.206 pregleda · 15 odgovora · otvorena 26.09.2007. u 22:45
| Gamers.ba nije skola , zabranjeno je |
| ovo je za fax i koliko sam ovdje, mislim da imam pravo postaviti temu na ovakav kalup. (potrebno mi je opsirno, ne ono sa djecijih web stranica) |
| HROMOSOMI - Gradja hromozoma je vrlo slozena. Hromosom je velika makro-molekula u kojoj je DNK upakovan u sklopu ćelije. U najmalju ruku, homosom je veoma dugačak dio DNK koji sadrži gene, regulatorne elemente i druge nukleoidne sekvence. Riječ hromosom potiče od grčke riječi χρώμα (hroma, boja) i σώμα (soma, tijelo). Hromosomi se sastoje od spiralno isprepletanih lanaca DNK, delovi hromosoma koji nose nasledne osobine se nazivaju GENI, a mesto na hromosomu gde se nalaze geni se naziva lokus! Hromosomi se nalaze u jedru, sastoje od krakova koji se nazivaju telomere, suzenog dela gde se ti krakovi spajaju, koji se naziva centromera Da bi smo slikovito objasnili hromosome zamislite DNK kao biblioteku punu knjiga e sad zamislite da se u toj biblioteci nalazi puno polica za drzanje tih knnjiga , te police mozemo uporediti sa hromosomima, a same pojedinacne knjige sa genima. Postoje dva tipa hromosoma X i Y. Ljudi sadrze 23 para ovih hromosoma znaci 46 ukupno. Od kojih zadnji par odredjuje POL ploda. Dakle ako plod ima zadnji par hromosoma XX u pitanju ce biti zenska osoba sa svim sekundarnim karakteristikama zenskog pola. S druge strane ako plod ima XY kao zadnji par hromosoma u pitanju ce biti muski pol sa svim svojim osobinama koje znamo, da ih ne navodim(objasnicemo u podnaslovu “spermogeneza” kako dolazi do oplodnje spermatozoidom koji sadrzi X ili Y hromosom). Skup hromosoma u jednoj celiji se naziva kariotip, a skup hromosoma u celom organizmu kariogram. Hromosomi mogu biti haploidni tj. pojedinacni i diplodini tj. u paru. Kod svih slozenijih organizama i coveka u somatskim(telesnim) celijama su prisutni diploidni(u paru) hromosomi, a kod reproduktivnih celija(spermatozoidi i jajne celije) prisutni su haploidni hromosomi. X hromosom je mnogo veci od svog Y para i smatra se da pri preklapanju ova dva hromosoma izmenjuju svoje sekvence(mesaju se) u procentu od 10-15% procenata. Ali sami Y hromosomi nikad ne mogu da se mesaju sa Y hromosomom druge osobe jer nemogu da se u isto vreme nadju u organizmu tako da oni ostaju cvrsti i bez uticaja vise miliona godina, ali to se odnosi na samo jezgro odnosno 85-90% “muskih gena na Y hromosomu” takodje naucnici smatraju da skoro ceo(85-90%) Y hromosom nema repeticije odnosno ponavljanja koja su odlika X hromosoma. Dok je kod zenskih osoba tj. X hromosoma taj slucaj drugaciji jer svaka zena u principu moze da ima X hromosome od dve razlicite bioloske majke, i tada nastupa njihovo intenzivno mesanje. Sa muskim Y hromosomima to nije slucaj jer se nikada kao sto smo vec napomenuli ne moze naci Y hromosomi od dva razlicita pretka u istoj celiji prosto iz razloga da budem banalan sto muskarci ne mogu da radjaju decu! Dakle rekapitulirajmo ono do sada nauceno.Osnovna gradja ljudkog bica je celija ona se sastoji iz organela,citoplazme gde se organele nalaze, membrane i jedra u jedru se nalaze hromosomi koji se sastoje iz isprepletanih lanca DNK. Sama DNK se sastoji iz secera deoksiriboze fosfornih jedinjenja i baza od kojih je izradjena, a one odredjuju kakve ce od nas ko imati osobine. Ovde dolazimo do sustine, da bi izvrsili genetsku analizu moramo ovaj lanac DNK podeliti tj. razbiti na vise delova. To se cini enzimima koji imaju takvu specificnu ulogu. Oni razbijaju lanac DNK na cak do 1 000 000 parcica koje se nazivaju SEKVENCE DNK. Ispitivanjem sekvenci dakle delova DNK i to posebno odredjenih mozemo utvrditi tip ponavljanja razlicitih kodona. A kodoni predstavljaju parove ovih baza od kojih je izgradjena DNK naprimer CGTAGGTAACT je kodon kod kojeg mozemo primetiti da se u ovoj specificnoj sekvenci DNK nalazi CITOZIN, GUANIN, TIMIN i ADENIN u odredjenom rasporedu koji je fiksan i takav raspored kod razlicitih rasa na primer moze odrediti boju koze koju imate i slicno. Ovaj teorijski primer kodona je deo samo jednog lanca DNK dok bi se na drugom lancu nasle one baze koje se specificno vezuju za gore pomenute i to Citozin za Guanin i Adenin za Timin. Pa posto smo vec rekli koliko je znacajan Y i X hromosom za genetska istrazivanja, recimo i jednu prostu cinjenicu posto se od 23 para hromosoma, 22 para plus jedan direktno nasledjuje od majke mozete i sami predpostaviti da je uloga ocevih gena u samom izgledu i fizickim osobinama ploda veoma mali, a kod zenskog pola taj uticaj i ne postoji to jest izrazeno u procentima ocevi geni u telu i muskog deteta se svode na oko 2.2 %, a ostalo su majcine osobine dok kod zenskog on nema uopste svoje “muske gene” izrazene preko Y hromosoma! Mnogi od vas ce se pitati pa kakvu to ulogu uopste imaju muskarci jer vec smo rekli da je Y hromosom skoro kompletno “neaktivan”(mada po najnovijim istrazivanjima koja su objavljena to nije tako ali se do sada smatralo da jeste) sto ce reci nema nekih zadataka koji se ticu sinteze proteina koji su odgovorni za gradju misica itd. Medjutim prema poslednjim istrazivanjima Y hromosoma pronadjeno je da on ima i te kako veliku ulogu koja se tice pre svega muskog pola. Neki ljudi znaju i da zloupotrebe nedovoljnu razvijenost genetike kao specificne nauke medju njima je svakako Brajan Sajks(profesor humane genetike na oksfordskom Institutu za molekularnu medicinu) koji smatra da je Y hromosom “greska” evolucije i da ce za 200 000 godina nestati i da ce zemljom hodati samo zene. Sto je blago receno stupiditet ako uzmemo u obzir da ogroman broj ne samo sisara vec i svih drugih visecelijskih organizama ima muski i zenski par. Medjutim ne lezi vraze profesor Sajks je otkrio svoj identitet jednog obicnog avanturiste tvrdeci da je na tragu cuvenom jetiju mitskom bicu za koga se smatra da zivi u polarnim krajevima, to svoje otkrice zasniva na pronalasku samo jedne vlasi koja po njegovim istrazivanjima ne odgovara nijiednoj drugoj vrsti na zemlji!?! Eto kao sto vidite ni Oksford vise nije mesto gde se obrazuje intelektualna elita vec koliko se meni cini samo mesto za senzacionalisticke avanturiste koji svuda trce sa svojim bombasticnim izjavama, a posle ih se stide. Zalosno ali isinito......... Nastavimo zapocetu pricu o funkciji Y hromosoma dakle po novijim istrazivanjima objavljenim u razlicitim naucnim casopisima smatra se da Y hromosom nije odgovoran samo sa sekundarne muske karakteristike(polni organi i slicno) vec da 78 gena u hromosomu ima ulogu u stvaranju posebnih proteinskih struktura u celijskim zivdoima! Zasto je ovo bitno? Iz jednostavnog razloga jer se ti geni nalaze na mestima za koja se ranije smrtralo da su neaktivni! Vidite ja sam gore na par mestima napisao da se smatra da su Y hromosomu uglavnom neaktivni, i tu konstataciju cete naci u vecini knjiga koja se bave genetikom. Medjutim morate usvojiti i ova NAJNOVIJA otkrica i saznanja koja se bave genima i koja kazu da muskarci zapravo imaju svoje specificne proteine mada se jos nezna koje jos sve osobine kod muskog pola zavise od ovih gena jer je ispitano jedan prakticno vrlo mali deo Y hromosoma i njegovih gena, a istrazivaci se trude da zapoceto nastave tako da ce se narednih godina sigurno znati koliko osobina proistice iz ovog hromosoma! Nauka zato i postoji da bi se unapredjivala i menjala ! Posto nas ovde posebno zanima Y hromosom treba reci da on ima svoje tvrdo jezgro koje se ne menja i ne mesa sa mnogo vecim X hromosomom pa s toga treba znati da su geni odgovorni za muski pol uglavnom genetski cisti i da ih je nemoguce izmesati sa “zenskim” jer 90% takvog gena ima svoj stalan i nepromenjen sastav! Vi se sigurno pitate kako onda odrzava svoju stabilnost i funkciju jer nema s kim da izmeni svoje DNK lance potrebne za stvaranje i sintezu hromosoma? Odgovor je jednostavan on to cini sa X hromosomom u onih 10% svojeg potencijala gena, a sto se ostalog dela tice on to cini prepletanjem SOPSTVENIH telomera ili kraka hromosoma pa na ovaj nacin on sam sebe popravlja i odrzava funkcionalnost! Kod X hromosoma je situacija mnogo drugacija jer se oni mesaju i preuzimaju citave segmente jedni od drugih, ovo doprinosi mesanju genetskog materijala kod zena i izmedju rasa ali samo u pogledu tih “zenskih” gena, medjutim posto takvih u organizmu svakog coveka ima oko 97%, izgled prvenstveno zavisi od njih! Smatra da je uloga samog muskog pola u toj takozvanoj evolutivnj lestvici. Jer preplitanje i mesanje hromosoma u okviru jedne rase dovodi do boljeg funkcionisanja gena i njihovo unaprdjenje, a to je jedino moguce sa muskarcima koji prenose genetski materijal ne samo svoj Y hromosom vec i “zenski” X hromosom. Misljenje je dole potpisanih autora da napredak i evoluciju u genima moze dovesti samo intenzivno mesanje u okviru jedne rase, a ne mesanjem izmedju rasa sto bi bukvalno dovelo ne do napredka vec stagnacije i nazadovanja. Ovo se navodi iz prostog razloga jer je veliki broj oboljenja u modernom svetu uslovljen mesanjem izmedju rasa sto su otkrili britanski naucnici. Objasnjenje ovakve pojave je jednostavno jer jedna rasa se puno razlikuje od druge pa kad dodje do mesanja u pogledu tih “zenskih” X hromosoma ostaju “rupe” u tim proteinskim zidovima celija sto na globalnom planu citavog organizma dovodi do njegove slabosti usled nekompatibilnosti tih proteina. Na taj nacin samo telo je oslabljeno ne samo u imunom pogledu vec i u pogledu fizicke konstitucije i takva osoba nikada nece moci da postigne vrhunske rezultate,a o intelektulanoj inferiornosti istih ne treba trositi reci! Hromosomi Eukariota Sastoje iz DNK , male kolićine RNK, Histona, baznih i nehistonskih-rezidualnih Proteina. Tj. Zajedno ovi molekuli ćine Hromatin interfaznog jedra. Histoni •Predstavljaju strukturni deo Hromatina i svi ućestvuju u stabilizaciji pojedinaćnih regiona dvostrukog Heliksa. •Bogati su amoinokiselinama Arginin i Lizin. •DNK svih Eukariota povezana je pribliźno istom kolićinom Histona. Zahvaljujući hemijskim promenama Histona (acetilacija i fosforilacija) razdvajaju se Histoni od DNK i oslobođena DNK poćinje sa transpkripcijom RNK, ćime se povecava i sinteza Proteina (Translacija). Nukleozom Pravilna Strukura koja se sastoj iz 8 mol Histona i ca. 200 Nukleotidnih parova. Tj. Predstavlja osnovnu repetitornu jedinicu Hromosoma koja se ponavlja svaki 100 nm. Predpostavlja se da je jedan Gen, prosećne velićine izgrađen od 6-10 Nukleozoma śto bi odgovaralo 1500 baznih parova (nukleotida). U Hromosomi Eukariota se mogu uoćiti regioni razlićitog izgleda Euhromatin i Heterohromatin Euhromatih Svetliji, disperzniji i rano se replicira u S-fazi. Heterohromatin Tamniji, kondenzovani segmenti koji se kasno repliciraju u S-fazi i za kojih se smatra da predstavljaju neaktivni deo u pogledu transkripcije. Razlikuju se dva tipa Heterohromatina konstitutivni i fakultativni. Genom Eukariota se karakteriśe pojavom tri tipa sekvenci nukleotida DNK • Single sekvence • Intermedijerne Repetitorne sekvence • Visoko repetitorne sekvence (Satelit) Svaki ljudski Hromosom ima Centromeru koja deli Hromosoma na dva kraka kratki (p) i dugi (q) – krak a prema poloźaju Centromera hromosomi su podeljeni na tri grupe : metacenrićni (1,3,16,19,20) submetacentrićni (2,4-12,17,1 akrocentrićni (13-15,21-22,Y) Telomeri su prirodne krajeve linearnog molekula DNK. Jedna od najznaćajnih fukcija je zaśtita od degradacije ili fuzije slobodnih krajeva DNK Hromosoma. Sastoje se od razlićitog broja repetitivnih sekveci (minisatelitnih sekvenci) koje mogu varirati od ćelije do ćelije Kriptićni Telomeri se nalaze unutar Hromosoma i u slućaju prekida Hromosoma su sposobni da vrśe funkciju perifernih Telomera Pod Replikacijom se podrazumeva process u toku kojeg iz jednog molekula DNK nastaju dva identićna molekula DNK. Deoksiribonukleinska Kiselina predstavlja jedine poznate molekule sposobne za autoreprodukciju autokatalitićkom funkcijom. Pre Replikacije, DNK se odvaja od Histona i vodonićne veze između baza jednostrukih lanca pucaju. Svaki jednostruki lanac sluźi kao model za formiranje novog komplementarnog lanca(semikonservativna replikacija) Enzim Replikacije je DNK-Polimeraza III koja nakon poćetka RNK-Polimeraze nastavlja replikaciju DNK lanca. Nukleaza specifićno prepoznaje region za koji je povezana RNK-Poćetnica i koji biva odklanjen istog enzima. Tako nastale praznine (“Gep”) se dopunjavaju pomoću katalitićkoj aktivnosti DNK-Polimeraza I Replikacija se vrśi samo u 5´->3´pravcu, sbog ćega se dobijaju Okazaki-fragmente koje uz pomoć enzima Ligaze bivaju povezani u kotinualni lanac. http://www.freewebs.com/genetska_istrazivanja/ Evo ti i 1 PDF. file: http://www.sendspace.com/file/ukcm51 Dosta stvari imas slikovito opisano tako da ti ovo moze valjati!!! |
ovo je gemers.baa| http://bmb.pharma.hr/predavanja/stanice/sld015.htm http://bmb.pharma.hr/predavanja/stanice/tsld015.htm hf |
Prijavi se da bi odgovorio/la na ovu temu.
