Kolika je razlika, vrijedili mijenjati ?
Imam Intel, dobijam AMD za 60 KM - ova
NOV .
Porijeklo nebitno
Imam Intel, dobijam AMD za 60 KM - ova
NOV .Porijeklo nebitno
Anketa
Zaključana
AMD vs INTEL
1.186 pregleda · 40 odgovora · otvorena 10.04.2007. u 23:17
Sta kupiti ?
moja preporuka ti je da ostanes na Intelu...mislim da je puno bolji Semprona
ma intel ... sempron ne valja qrcu
ako ces vec AMD uzmi athlon
ako ces vec AMD uzmi athlon
S obzirom da je to AMD Sempron, ja bih ti preporucio taj pentium!
maxeL je napisao/la:
POTPISUJEM
Sve zavisi z*** cega se koristi racunar...
Ako ce se koristiti iskljucivo za gaming onda bih uzeo AMD, a ko koristi racunar samo za gaming? Tom po meni ni ne treba racunar.....
Zato bih uvijek uzeo i imam INTEL jer on je za programe, office, za internet predobar a ni ne koci sto se tice gamin-ga (igrica)... Samo dobra graficka i rokaj....
| AMD za gaming .. intel je ipak na jacem glasu |
POTPISUJEM
Sve zavisi z*** cega se koristi racunar...
Ako ce se koristiti iskljucivo za gaming onda bih uzeo AMD, a ko koristi racunar samo za gaming? Tom po meni ni ne treba racunar.....
Zato bih uvijek uzeo i imam INTEL jer on je za programe, office, za internet predobar a ni ne koci sto se tice gamin-ga (igrica)... Samo dobra graficka i rokaj....
AMD najbolji
uvijek sam bio i ostao da je pentium bolji!!!!
pentium to je moj prijedlog.
pentium to je moj prijedlog.
Uvijek sam bio pristalica AMD-a i ostacu. Medjutim, ja sam pristalica iskljucivo Athlon-a, tako da u tvom slucaju ti preporucujem Intel. Skupi ti jos koji feler pa opici po AMD Athlon 3800+, socket AM2.
eXGamingPac je napisao/la:
Debilu glupi procitaj malo temu !
Hwala ostalim
| omg omg pa sta usporedjujes intel protiv amd semprona svaka budla zna da je intel bolji usporedi ga sa AMD ATHLON 64 (radi na 64 bitnoj trehnologiji dok je intel jos na 32) i amd je sada izdao procesor 65 nanometarski koji je bolji za 40% od Intelovoga Core Duo imas u vijesti dand sine pa pogledaj..kad si vec stavljo usporedbu trebo si stavit intel celeron vs sempron ili intel pentium vs AMD ATHLON 64..Athlon procesori su bolji od pentiumovi zato sto rade na 64 bita i ovaj najnovi na 65 bitova dakle AMD 4 life |
Debilu glupi procitaj malo temu !
Hwala ostalim
intel je bolji od AMD al je i AMD dobar ...
mislim da ti je postotak rekao sve tako da se ne ponavljam znas sta ti je ciniti 
gL
znas sta ti je ciniti gL
eXGamingPac je napisao/la:
Jesi ikad cuo za EMT64 na Intelovim? A za taj "65" bitni nemam sta reci...
Sto se tice teme, kao sto je vecina rekla , nemozes uporedjivati Sempron i Pentium. Drzi se Pentiuma dok ne nadjes ponudu za jaci Athlon.
| omg omg pa sta usporedjujes intel protiv amd semprona svaka budla zna da je intel bolji usporedi ga sa AMD ATHLON 64 (radi na 64 bitnoj trehnologiji dok je intel jos na 32) i amd je sada izdao procesor 65 nanometarski koji je bolji za 40% od Intelovoga Core Duo imas u vijesti dand sine pa pogledaj..kad si vec stavljo usporedbu trebo si stavit intel celeron vs sempron ili intel pentium vs AMD ATHLON 64..Athlon procesori su bolji od pentiumovi zato sto rade na 64 bita i ovaj najnovi na 65 bitova dakle AMD 4 life |
Jesi ikad cuo za EMT64 na Intelovim? A za taj "65" bitni nemam sta reci...
Sto se tice teme, kao sto je vecina rekla , nemozes uporedjivati Sempron i Pentium. Drzi se Pentiuma dok ne nadjes ponudu za jaci Athlon.
normala da je AMD bolji !!!!
eXGamingPac je napisao/la:
Ovoliko gluposti i dezinformacija u tako malom postu odavno nisam vidio
| omg omg pa sta usporedjujes intel protiv amd semprona svaka budla zna da je intel bolji usporedi ga sa AMD ATHLON 64 (radi na 64 bitnoj trehnologiji dok je intel jos na 32) i amd je sada izdao procesor 65 nanometarski koji je bolji za 40% od Intelovoga Core Duo imas u vijesti dand sine pa pogledaj..kad si vec stavljo usporedbu trebo si stavit intel celeron vs sempron ili intel pentium vs AMD ATHLON 64..Athlon procesori su bolji od pentiumovi zato sto rade na 64 bita i ovaj najnovi na 65 bitova dakle AMD 4 life |
Ovoliko gluposti i dezinformacija u tako malom postu odavno nisam vidio
sempron ti je ko celeron ( kako ja znam ) ( al ne moj mi vjerovati )
)
intel je ipak bolji
Intel , bolji , efikasniji , brzi itd !
Hwala svima, molim admine da zakljucaju temu, spammeri su
stigli
stigli
INTEL bolji
intel
Naucite se pisati postove inace cu djeliti vise samara.
Bez vrijedjanja i bez neadekvatnih odgovora, ako se ne razumijete obidjite temu.
AMD Duron je AMD-ov LOW END procesor, koji je izravni konkurent celeronu. Duron koristi 128 KB L1 keša (4x više od celerona), ali koristi samo 64 KB L2 keša (duplo manje od celerona). Ipak, pošto DURON koristi bolji algoritam mapiranja, keš memorije (inkluzivni), on se ponaša kao da ima 196 KB (128+64) keš memorije. Smatra se da DURON nudi najviše s obzirom na uloženi novac i od starta nudi podršku za 100 MHz bus, a kasniji modeli i za DDR memoriju. (Duron-Sempron)
eo ti citava familija Pentiuma:
P1 (PI)
Ovo je prvi Intelov procesor koji je službeno deklarisan kao procesor sa sposobmostima paralelnog izvođenja više instrukcija (2 instrukcije istovremeno). Analize su pokazale da se struktura P1 sastoji od 2 jezgre 80486, plus vrlo jaki matematički koprocesor i sklopovi za sinhronizaciju rada. Dvije 80486 jezgre omogućavaju izvršenje 2 instrukcije istovremeno. L1 CACHE je shodno tome povećan 2 puta gdje je svaka jezgra 486 zadržala svoj CACHE. Matematički koprocesor je znatno unaprijeđen a procesor podržava i L3 CACHE memoriju na matičnoj ploči (256 i 512 KB).
P1 MMX
Iako je imao solidne performanse u tzv. office aplikacijama (Word, Exel i slično) interes kupaca se premještao prema multimediji (obrada zvuka i slike). P1 je imao dosta slabe performanse na tom polju pa je Intel redizajnirao jezgru P1 dodavši 57 novih instrukcija tzv. MMX (MultiMedia eXtension) instrukcija posebno optimiziranih za obradu multimedijalnih podataka. Zbog povećane količine podataka koje se obrađuju udvostručena je količina L1 CACHE-a.
P-PRO
Ovo nije standardni procesor X86 familije jer ga je Intel razvijao za posebne namjene. Radi se o procesoru vrlo velike procesorske snage koji je mogao da radi u multi procesorskom okruženju, znači više procesora u jednoj računarskoj konfiguraciji koji obavljaju isti posao. Da bi multi procesorski rad bio moguć, pored odgovarajućih procesora potreban je i operativni sistem koji dozvoljava multi procesorski rad (UNIX,LINUX,WIN NT,2000,XP, Nowel Netware). Ovo je prvi Intelov procesor koji je pored L1 CACHE-a imao i L2 CACHE integrisan u kućište procesora. L2 CACHE je radio na polovini radne frekvencije procesora. L2 CACHE je strahovito povećavao cijenu mikro procesora tako da je ovaj
P-PRO bio vrlo skup i relativno malo korišten.
P2 (PII)
Zahtjevi korisnika za multimedijalnom snagom su vrlo brzo rasli tako da P1 MMX nije mogao zadovoljiti potrebe. Sa druge strane P-PRO je imao veliku procesorsku snagu ali nije podržavao MMX instrukcije pa se nije mogao iskoristiti u obradi multimedije. Intel je odlučio da izvrši sintezu velike procesorske snage P-PRO i dobrih multimedijalnih mogućnosti P1 MMX. Prvi P2 procesori koristili su 512 KB L2 CACHE-a kao P-PRO a 32 KB L1 CACHE-a kao P1 MMX što se pokazalo kao vrlo dobro riješenje, ali vrlo skupo riješenje.
P3 (PIII)
Zahtjevi multimedije su postajali još veći (obrada «pokretnih slika» tj. filma u DVD i DIVX formatu) čemu P2 nije mogao odgovoriti. Zbog toga je jezgra P2 redizajnirana i dodatno je novih 73 KATMAI instrukcija (KNI)(Katmai New Instruction) posebno prilagođenih multimedijalnim aplikacijama. Nove instrukcije su tzv. SIMD klase (Single Instruction Multiple Data), što znači da jedna instrukcija može da obrađuje više podataka istovremeno što je inače obilježje nekih RISC procesora familije SPARC. Općenito se smatra da razlika u arhitekturi P2 i P3 nije velika, naročito kod procesora sa tzv. KATMAI jezgrom koji su koristili 512 KB L2 CACHE-a, koji je komunicirao na polovini radne frekvencije procesora. Kasnije i poboljšane verzije P3 procesora pod nazivom COMPERMINE i najjače verzije TUALATIN koristile su 256 KB L2 CACHE-a (1/1), na punoj frekvenciji procesora. Smatra se da je TUALATIN najefikasnija jezgra jer je pri istoj radnoj frekvenciji znatno brži od P4 tj. TUALITIN na 1 GHz je brži od P4 na 1,5GHz. Međutim arhitektura P3 procesora ograničava porast frekvencije.
P4
Pošto je arhitektura P3 ograničavala porast radne frekvencije, Intel je odlučio da korijenito promjeni pristup u dizajniranju procesora. Razvijena je arhitektura sa dvostruko većom dubinom grananja (20) koja dozvoljava mnogo veće radne frekvencije tako da današnji P4 bez problema dostižu i 3,4 GHz što je sa P3 jezgrom bilo praktički neizvodljivo. Veća dubina grananja znači i veću šansu za promašaj što znači veće pražnjenje cjevovoda (pipe-line). Prve verzije P4 WILLAMATE jezgra koristili su 256 KB L2 na punoj radnoj frekvenciji, ali je cjelokupna arhitektura dosta slabo ocijenjena pa je relativno brzo povučena iz prodaje. Danas se uglavnom koriste NORTWOOD i PRESCOT jezgre koje koriste 512 KB L2 na punoj radnoj frekvenciji.
Bez vrijedjanja i bez neadekvatnih odgovora, ako se ne razumijete obidjite temu.
AMD Duron je AMD-ov LOW END procesor, koji je izravni konkurent celeronu. Duron koristi 128 KB L1 keša (4x više od celerona), ali koristi samo 64 KB L2 keša (duplo manje od celerona). Ipak, pošto DURON koristi bolji algoritam mapiranja, keš memorije (inkluzivni), on se ponaša kao da ima 196 KB (128+64) keš memorije. Smatra se da DURON nudi najviše s obzirom na uloženi novac i od starta nudi podršku za 100 MHz bus, a kasniji modeli i za DDR memoriju. (Duron-Sempron)
eo ti citava familija Pentiuma:
P1 (PI)
Ovo je prvi Intelov procesor koji je službeno deklarisan kao procesor sa sposobmostima paralelnog izvođenja više instrukcija (2 instrukcije istovremeno). Analize su pokazale da se struktura P1 sastoji od 2 jezgre 80486, plus vrlo jaki matematički koprocesor i sklopovi za sinhronizaciju rada. Dvije 80486 jezgre omogućavaju izvršenje 2 instrukcije istovremeno. L1 CACHE je shodno tome povećan 2 puta gdje je svaka jezgra 486 zadržala svoj CACHE. Matematički koprocesor je znatno unaprijeđen a procesor podržava i L3 CACHE memoriju na matičnoj ploči (256 i 512 KB).
P1 MMX
Iako je imao solidne performanse u tzv. office aplikacijama (Word, Exel i slično) interes kupaca se premještao prema multimediji (obrada zvuka i slike). P1 je imao dosta slabe performanse na tom polju pa je Intel redizajnirao jezgru P1 dodavši 57 novih instrukcija tzv. MMX (MultiMedia eXtension) instrukcija posebno optimiziranih za obradu multimedijalnih podataka. Zbog povećane količine podataka koje se obrađuju udvostručena je količina L1 CACHE-a.
P-PRO
Ovo nije standardni procesor X86 familije jer ga je Intel razvijao za posebne namjene. Radi se o procesoru vrlo velike procesorske snage koji je mogao da radi u multi procesorskom okruženju, znači više procesora u jednoj računarskoj konfiguraciji koji obavljaju isti posao. Da bi multi procesorski rad bio moguć, pored odgovarajućih procesora potreban je i operativni sistem koji dozvoljava multi procesorski rad (UNIX,LINUX,WIN NT,2000,XP, Nowel Netware). Ovo je prvi Intelov procesor koji je pored L1 CACHE-a imao i L2 CACHE integrisan u kućište procesora. L2 CACHE je radio na polovini radne frekvencije procesora. L2 CACHE je strahovito povećavao cijenu mikro procesora tako da je ovaj
P-PRO bio vrlo skup i relativno malo korišten.
P2 (PII)
Zahtjevi korisnika za multimedijalnom snagom su vrlo brzo rasli tako da P1 MMX nije mogao zadovoljiti potrebe. Sa druge strane P-PRO je imao veliku procesorsku snagu ali nije podržavao MMX instrukcije pa se nije mogao iskoristiti u obradi multimedije. Intel je odlučio da izvrši sintezu velike procesorske snage P-PRO i dobrih multimedijalnih mogućnosti P1 MMX. Prvi P2 procesori koristili su 512 KB L2 CACHE-a kao P-PRO a 32 KB L1 CACHE-a kao P1 MMX što se pokazalo kao vrlo dobro riješenje, ali vrlo skupo riješenje.
P3 (PIII)
Zahtjevi multimedije su postajali još veći (obrada «pokretnih slika» tj. filma u DVD i DIVX formatu) čemu P2 nije mogao odgovoriti. Zbog toga je jezgra P2 redizajnirana i dodatno je novih 73 KATMAI instrukcija (KNI)(Katmai New Instruction) posebno prilagođenih multimedijalnim aplikacijama. Nove instrukcije su tzv. SIMD klase (Single Instruction Multiple Data), što znači da jedna instrukcija može da obrađuje više podataka istovremeno što je inače obilježje nekih RISC procesora familije SPARC. Općenito se smatra da razlika u arhitekturi P2 i P3 nije velika, naročito kod procesora sa tzv. KATMAI jezgrom koji su koristili 512 KB L2 CACHE-a, koji je komunicirao na polovini radne frekvencije procesora. Kasnije i poboljšane verzije P3 procesora pod nazivom COMPERMINE i najjače verzije TUALATIN koristile su 256 KB L2 CACHE-a (1/1), na punoj frekvenciji procesora. Smatra se da je TUALATIN najefikasnija jezgra jer je pri istoj radnoj frekvenciji znatno brži od P4 tj. TUALITIN na 1 GHz je brži od P4 na 1,5GHz. Međutim arhitektura P3 procesora ograničava porast frekvencije.
P4
Pošto je arhitektura P3 ograničavala porast radne frekvencije, Intel je odlučio da korijenito promjeni pristup u dizajniranju procesora. Razvijena je arhitektura sa dvostruko većom dubinom grananja (20) koja dozvoljava mnogo veće radne frekvencije tako da današnji P4 bez problema dostižu i 3,4 GHz što je sa P3 jezgrom bilo praktički neizvodljivo. Veća dubina grananja znači i veću šansu za promašaj što znači veće pražnjenje cjevovoda (pipe-line). Prve verzije P4 WILLAMATE jezgra koristili su 256 KB L2 na punoj radnoj frekvenciji, ali je cjelokupna arhitektura dosta slabo ocijenjena pa je relativno brzo povučena iz prodaje. Danas se uglavnom koriste NORTWOOD i PRESCOT jezgre koje koriste 512 KB L2 na punoj radnoj frekvenciji.
Prijavi se da bi odgovorio/la na ovu temu.