Vozdra raja,
Ovom prilikom zelim da vam se zahvalim za svu podrsku koju ste mi dali tokom zadnjih par mjeseci i zelim da nekima od vas mozda dam motivaciju za dalji rad.
Neki od vas me mozda prate, neki ne, oni koji prate znaju da nisam bio aktivan dosta proslog mjeseca i ja sam to objasnio u svom zadnjem videu. Mnogi su mi slali pitanja sta se desilo i kako je sada sve, ja sam odgovarao privatnim porukama ali posto je bilo cak i previse tih pitanja odlucio sam podijeliti to sa vama i dati vam neku motivaciju ili neki drugi stav o svemu.
Prije svega, moj YouTube kanal sa nesto vise od 800 pretplatnika mi je donio ovu zaradu za proslih 7 dana:
Mogu i ja mozete i vi, podrzimo jedni druge, internet je jako sirok pojam i jako otvoreno mjesto ali je i doslovno javna kuca, ako meni niko ne pomogne i ako me ne "pogura" nece ni biti nista od mene, a ja to zelim za sve vas koji imate potencijala i volju. Podrzite jedni druge, ne mora to uvjek biti hate ili diss na video, daj mu kritiku bilo pozitivnu ili negativnu jer je on ulozio truda da to uradi. Na mom kanalu mozete naci razne gameplay, edit, 3D, 2D video sadrzaj i dosta vas je reklo kako je jedan od najboljih sadrzaja na ovim prostorima.
Ljudi moji ovo je bio moj prvi video ikad na YouTube:
https://www.youtube.com/watch?v=-7rxO-5SrpM
Lose zar ne? Snimano mobitelom jer nisam ni znao tada da postoji Screen-Recorder... Ali nisam stao! Nastavio sam...
Ovo je danas jedan od mojih najznacajnijih radova:
https://www.youtube.com/watch?v=yjy-uHYcV6Q
I dok ovaj post se vama cini dug i dok ste vec smoreni, ja se nadam da ce bar neko kome ovo znaci procitati do kraja... Ja ovo pisem da motiviram vas! Moj dobar prijatelj je izgubio oca nedavno i nije stao, ja sam bio u situaciji takvoj da prestanem uopste snimati i raditi video zapise vise no kada sam vidio njegov klip nesto se probudilo u meni... Zove se Damir i dolazi iz Tuzle, BiH...
https://www.youtube.com/watch?v=kjynpb4b3eY
Moja zivotna pirca:
mada vas ne zanima toliko ali nekima mozda otvori oci... Moj otac je obolio 98. godine od krona poslije rata, bolest koja mu je unistila 1.5 metara aktivnih crijeva i od koje sam ja trebao ostati bez oca tad sa samo 2 godine... Hvala Bogu pa nisam, proveo dosta vremena bez njega i naucio neke stvari mlad, mene nije otac ucio kako se prvi put obrijati a da se ne izrezem sav, niti mi je davao savjete oko muskih stvari, kako sa curama i to, ja sam bukvalno naucio sam pertle vezati... Nisam mogao imati patike od 120 km koje vi nosate niti ista slicno jer mama nje mogla i meni i bratu sve udovoljit... 2010. godine sam dobio stipendiju a 2011. poceo raditi za YouTube... tad sam prvi put i ja imao patike od 120 km... tako nastavio zivjeti vec do ove sada 2014. godine... Prije mjesec dana moji roditelji su zavrsili u bolnici, oba... ocu se pogorsalo stanje a mama nije mogla to izdrzati... reko sam batali sve, nema od mene nista, gotov sam... Damir je izgubio oca u toj bitci i opet je nastavio, zasto ne bih i ja probao? Ovime ne mislim samo na snimanje nego i na sve, vecina ljudi dozivi slom kao i ja i jednostavno zeli dignuti ruke od svega. I evo me sad tu pisem vam ovo, vama drugovi koje nikad nisam vidio, upoznao niti cuo...
Nema stajanja ljudi, glava gore i put pod noge, uhvati pravac i pici sredinom!
Veliki pozdrav za sve koji su dosli do ovog dijela teksta, nadam se da na primjeru Damira i mene mozete nesto zakljuciti i izvuci pouku za sve to.
Armin.
Ovom prilikom zelim da vam se zahvalim za svu podrsku koju ste mi dali tokom zadnjih par mjeseci i zelim da nekima od vas mozda dam motivaciju za dalji rad.
Neki od vas me mozda prate, neki ne, oni koji prate znaju da nisam bio aktivan dosta proslog mjeseca i ja sam to objasnio u svom zadnjem videu. Mnogi su mi slali pitanja sta se desilo i kako je sada sve, ja sam odgovarao privatnim porukama ali posto je bilo cak i previse tih pitanja odlucio sam podijeliti to sa vama i dati vam neku motivaciju ili neki drugi stav o svemu.
Prije svega, moj YouTube kanal sa nesto vise od 800 pretplatnika mi je donio ovu zaradu za proslih 7 dana:
Mogu i ja mozete i vi, podrzimo jedni druge, internet je jako sirok pojam i jako otvoreno mjesto ali je i doslovno javna kuca, ako meni niko ne pomogne i ako me ne "pogura" nece ni biti nista od mene, a ja to zelim za sve vas koji imate potencijala i volju. Podrzite jedni druge, ne mora to uvjek biti hate ili diss na video, daj mu kritiku bilo pozitivnu ili negativnu jer je on ulozio truda da to uradi. Na mom kanalu mozete naci razne gameplay, edit, 3D, 2D video sadrzaj i dosta vas je reklo kako je jedan od najboljih sadrzaja na ovim prostorima.
Ljudi moji ovo je bio moj prvi video ikad na YouTube:
https://www.youtube.com/watch?v=-7rxO-5SrpM
Lose zar ne? Snimano mobitelom jer nisam ni znao tada da postoji Screen-Recorder... Ali nisam stao! Nastavio sam...
Ovo je danas jedan od mojih najznacajnijih radova:
https://www.youtube.com/watch?v=yjy-uHYcV6Q
I dok ovaj post se vama cini dug i dok ste vec smoreni, ja se nadam da ce bar neko kome ovo znaci procitati do kraja... Ja ovo pisem da motiviram vas! Moj dobar prijatelj je izgubio oca nedavno i nije stao, ja sam bio u situaciji takvoj da prestanem uopste snimati i raditi video zapise vise no kada sam vidio njegov klip nesto se probudilo u meni... Zove se Damir i dolazi iz Tuzle, BiH...
https://www.youtube.com/watch?v=kjynpb4b3eY
Moja zivotna pirca:
mada vas ne zanima toliko ali nekima mozda otvori oci... Moj otac je obolio 98. godine od krona poslije rata, bolest koja mu je unistila 1.5 metara aktivnih crijeva i od koje sam ja trebao ostati bez oca tad sa samo 2 godine... Hvala Bogu pa nisam, proveo dosta vremena bez njega i naucio neke stvari mlad, mene nije otac ucio kako se prvi put obrijati a da se ne izrezem sav, niti mi je davao savjete oko muskih stvari, kako sa curama i to, ja sam bukvalno naucio sam pertle vezati... Nisam mogao imati patike od 120 km koje vi nosate niti ista slicno jer mama nje mogla i meni i bratu sve udovoljit... 2010. godine sam dobio stipendiju a 2011. poceo raditi za YouTube... tad sam prvi put i ja imao patike od 120 km... tako nastavio zivjeti vec do ove sada 2014. godine... Prije mjesec dana moji roditelji su zavrsili u bolnici, oba... ocu se pogorsalo stanje a mama nije mogla to izdrzati... reko sam batali sve, nema od mene nista, gotov sam... Damir je izgubio oca u toj bitci i opet je nastavio, zasto ne bih i ja probao? Ovime ne mislim samo na snimanje nego i na sve, vecina ljudi dozivi slom kao i ja i jednostavno zeli dignuti ruke od svega. I evo me sad tu pisem vam ovo, vama drugovi koje nikad nisam vidio, upoznao niti cuo...
Nema stajanja ljudi, glava gore i put pod noge, uhvati pravac i pici sredinom!
Veliki pozdrav za sve koji su dosli do ovog dijela teksta, nadam se da na primjeru Damira i mene mozete nesto zakljuciti i izvuci pouku za sve to.
Armin.
