Mnogo godina firma Advanced Micro Devices (AMD), kao i Cyrix, proizvodila je centralne procesorske jedinice 286, 386 i 486, koje su bile direktno izvedene iz Intelovih konstrukcija. Procesor K5 bio je njihov prvi nezavisno napravljeni x86 procesor, i jedan od onih u koje je AMD polagao velike nade. Dogodilo se, međutim, da je on postigao samo ograničen uspjeh, što je više rezultat promašene prilike nego nekog nedostatka procesora.
Procesor K6 je započet kao Nx686 i bio je preimenovan poslje kupovine firme NextGen. Serija K6 procesora kompatibilnih sa MMX je uvedena sredinom 1997. godine, nekoliko sedmica prije Cyrix-ovog 6x86MX, i odmah je naišla na odobravanje. Proizveden u 0,35-mikronskom pet-metal-slojnom procesu, K6 je gotovo 20% manji od Pentiuma Pro, a ipak sadrži 3,3 miliona tranzistora više (8,8 prema 5,5 miliona). Većina tih dodatnih tranzistora je u skrivenoj memoriji prvog nivoa na čipu, kapaciteta 64 Kbajta, koja se sastoji od 32 Kbajta keša za instrukcije i 32 Kbajta keša sa udvojenim pristupom za vraćanje rezultata. To je četiri puta više nego kod Pentiuma Pro i dva puta više nego kod Pentiuma MMX i Pentiuma II.
Procesor K6 podržava Intelovu tehnologiju MMX, uključujući 57 novih instrukcija projektovanih da pojačaju i ubrzaju softver za multimediju. Kao i Pentium Pro, K6 u velikoj mjeri duguje konstrukcijama klasičnih računara sa ograničenim skupom instrukcija (RISC). Upotrebom AMD-ove superskalarne mikroarhitekture RISC86, čip dekodira svaku instrukciju x86 u niz jednostavnijih operacija koje mogu da se obrađuju na tipičnim RISC principima - kao što je izvršavanje izvan redosljeda, preimenovanje registara, predviđanje grananja, prosljeđivanje podataka unaprijed i spekulativno izvršavanje.
Procesor K6 je bio uveden u verzijama od 166 MHz, 200 MHz i 233 MHz. Njegov nivo performansi je vrlo sličan odgovarajuće taktovanom Pentiumu Pro sa maksimalnom skrivenom memorijom drugog nivoa od 512 Kbajta. Zajedničko sa Ciryx-ovim čipom MX, mada u nešto manjoj mjeri, jesu performanse prilikom rada sa pokretnim zarezom relativno slabije u odnosu na Intelove procesore Pentium Pro i Pentium II. Međutim, prodor ovog procesora na tržište krajem 1997. i početkom 1998. godine, bio je ometen problemima koje je AMD imao sa prelaskom njegovog novog 0,25-mikronskog proizvodnog procesa iz razvojnih laboratorija u proizvodni pogon. Ovo je također imalo uticaja na kašnjenje 266 MHz čipa i na odustajanje od čipa na 300 MHz.
Kada je Intel sredinom 1998. godine prestao da pravi svoj procesor MMX, on je ustvari u potpunosti prepustio Socket 7 svojim konkurentima, prvenstveno AMD-u i Cyrix-u. I dok su njihove najnovije ideje zahtjevale saradnju sa proizvođačima matičnih ploča i skupova čipova da bi dostigle svoje pune mogućnosti, obe firme su imale ambiciozne planove da produže život "naslijeđenom" faktoru forme.
Odluka AMD-a da usaglasi vlasničku Intelovu arhitekturu Slot 1 sa pločama Socket-a 7 je dobro ilustrovana njihovim 0,25-mikronskim procesorom K6-2, uvedenim krajem maja 1998. godine, koji je obilježio značajan razvoj arhitekture.
AMD to zove inicijativom platforme "Super 7", i njihov cilj je da održe platformu u životu u 1999. i 2000. godini. Razvijena od strane AMD-a i ključnih industrijskih partnera, platforma Super 7 daje novu snagu Socketu 7 dodajući podršku za sprege magistrala na 100 MHz i 95 MHz i za specifikaciju ubrzanog grafičkog porta (AGP), kao i isporučivanjem drugih najnovijih karakteristika, uključujući SDRAM na 100 MHz, USB (Universal Serial Bus), Ultra DMA (Direct Memory Access) i ACPI (Advande Configuration and Power Interface). Najnovija pojačanja familije procesora AMD-K6 uključuju podršku za pozadinsku skrivenu memoriju drugog nivoa koja radi punom brzinom i opcionu skrivenu memoriju trećeg nivoa
Novi Athlon 64 procesori proizvedeni su u 0.13 mikronskoj SOI (silicon-on-insulator) tehnologiji. Veliko povećanje u broju tranzistora najviše je rezultat povećanja L2 cache memorije na 1MB. AMD je uspio ograničiti termalnu disipaciju na maksimalnih 89W što nije loš rezultat za 0.13 mikronski procesor koji radi na 1.5V. AMD je na Athlon 64 procesore napokon stavio i heat spreader koji smanjuje rizik lomljenja jezgre prilikom montiranja hladnjaka. Bit će zanimljivo vidjeti koji će takt maksimalno AMD uspjeti izvući iz 0.13 mikrona jer se Athlon 64 procesori ipak dosta griju. AMD je na Athlon 64 procesore stavio i on-die termalnu diodu koja bi trebala vrlo točno očitavati temperaturu procesora te, ukoliko jezgra postane pretopla, omogućiti gašenje sistema na vrijeme.
Da bi omogućio veći takt za Athlon 64 procesore, AMD je produžio pipeline - integer pipeline sada ima 12 faza, a floating-point ima 17 (kod AthlonXP procesora integer pipeline ima 10, a floating-point 15 faza). Kada je Intel izbacio P4 procesore, doživio je dosta kritika na račun neefikasnog pipelinea (od 20 faza) zbog čega je imao nizak nivo IPC-a (Instructions Per Clock). Gledajući taj primjer, bilo bi logično da će Athlon 64 procesori imati niži IPC. No, nije tako jer je AMD popravio arhitekturu procesora. Cache memorije sada ima sve skupa 1152KB (128KB L1 + 1024KB L2). L1 memorija koncipirana je kao i na AthlonXP procesorima - sastoji se od 64kB instrukcijskog cachea (Instruction cache) i 64kB cachea za podatke (Data cache). Kao i kod AthlonXP procesora podaci u L1 cache memoriji se ne dupliciraju u L2 cacheu, tj. cache arhitektura je ekskluzivnog karaktera. Da bi se izbjeglo dupliciranja podataka, AMD koristi ekskluzivne i spekulativne Translation Look-aside Buffere (TLBs), tj. algoritam koji onemogućava dupliciranje instrukcija u cacheu. No, to što je princip rada isti ne znači da je arhitektura cache memorije na Athlon 64 procesorima jednaka onoj na AthlonXP procesorima. Kako se radi o različitim arhitekturama, cache memorijski podsistem za Athlon 64 razvijen je posebno od onoga na XP-u. Između ostaloga, TLB-ovi na Athlonu 64 su veći (ima ih 40 za L1 i 512 za L2 cache, naspram 24 i 256 kod AthlonXP procesora), imaju manju latenciju te bolji algoritam za predikciju. Rezultat svega ovoga - Athlon 64 procesori su na istom taktu brži od AthlonXP procesora.
AMD je na Athlon 64 procesore dodao i podršku za SSE2 instrukcije. Dodatak SSE2 instrukcija očekivao se još sa Thoroughbred jezgrom, no tek sada ga je AMD odlučio implementirati. Međutim, sva ova poboljšanja su mala u usporedbi s onom glavnom - integriranje memorijskog kontrolera na sam procesor. Athlon 64 je prvi desktop procesor kojeg odlikuje ovakva osobina. Za ovakav potez se AMD nije odlučio slučajno - glavni motivirajući faktor bila je izrada što efikasnijeg memorijskog kontrolera sa što manjom latencijom. Integrirani memorijski kontroler za AMD nije novost - imaju ga i Opteroni iako u nešto drugačijem izdanju. Ono što je, između ostaloga, AMD promijenio za potrebe svog desktop procesora jeste dodatak podrške za DDR400.
Athlon 64 linija sastoji se od dva procesora - od Athlona 64 i Athlona 64 FX. Koja je razlika između ova dva modela? Upravo u integrisanom memorijskom kontroleru. Athlon 64 ima na sebi 64-bitni memorijski kontroler dok Athlon 64 FX ima 128-bitni. U neku ruku bi se moglo reći da Athlon 64 ima jednokanalni, a Athlon 64 FX dvokanalni memorijski kontroler, no tačnije bi bilo reći da jedan ima uski (narrow), a drugi široki (wide) memorijski kontroler (64 vs 128-bita). Zbog ove razlike Athlon 64 i Athlon 64 FX procesori ne koriste isti Socket - Athlon 64 koristi Socket 754, a Athlon 64 FX koristi Socket 940. Uz to, Athlon 64 FX sistemi rade samo sa registered DDR memorijom.
Mnogi će u Athlon 64 FX-u prepoznati Opterona - socket je isti (Socket940), oba imaju wide memorijski kontroler, itd. Sličnost je velika, tu dvojbi nema. Ipak, ova dva procesora nisu identična jer osim male razlike u memorijskom kontroleru (FX podržava DDR400), Athlon 64 FX bi trebao imati samo jedan HyperTransport link, dok ih Opteron ima 3, zbog toga što je prvenstveno namijenjen više-procesorskim sistemima.
Postojanje dva različita socketa nije sretno rješenje, ali jedina alternativa zbog širine memorijskog kontrolera bila bi ta da su svi procesori Socket 940, ali bi dodatni pinovi na Athlonu 64 (ne FX) bili neiskorišteni. Sigurno je da bi takav pristup osjetno digao cijenu izrade Athlon 64 procesora, a i matičnih ploča. Kako je Athlon 64 zamišljen kao mainstream procesor koji će se suprotstaviti Prescottu, povećanje cijene ne bi bio dobar potez pogotovo što Athlon 64 uopšte nije jeftin. Cijena je velika jer ne treba zaboraviti da se radi o procesoru koji je znatno kompleksniji nego predhodnik AtlonXP (veći cache, integrirani memorijski kontroler, itd.). Athlon 64 FX je zamišljen kao procesor na kojem nema kompromisa i koji će biti superioran Prescottu. Treba napomenuti da Athlon 64 FX radi samo s registered memorijom koja je skuplja i trenutno teško nabavljiva.
Treba još napomenuti i to da smještanje procesora na matičnu ploču bez adekvatnog hlađenja nema smisla. Procesori se danas griju više nego ikad. Zbog toka je neophodno obezbijediti prikladno hlađenje. Danas su još uvijek najzastupljeniji hladnjaci koji sadrže ventilatore koji strujanjem zraka hlade ostale komponente, a time i sam procesor. Danas je sve zastupljenije i vodeno hlađenje, koje je u odnosu na prethodni sistem hlađenja znatno efikasnije i tiše.
Ovo i ja morama uciti ...
A za filmove reci mu da potrazi na ovoj stranici : HOWSTUFFWORKS.COM
http://virtualexperience.amd.com/?cid=search&co=amd
Zadnji edit: 29.11.06 u 01:01:24
potrazit ce se pa ce se stavit samo polako
...