Zovem se Sabahudin, a zovu me Baho Beton. Ime sam dobio zato sto sam se rodio u sabah. Kazu da je mater kad me ugledala samo rekla “e jes ruzno” i izdahnula. Ja je napatio, ko kad sam bio golem ko tele, kazu tetke. One su mi i dale ime. Ovo drugo sam dobio po struci. Od kad znadem za se, znam i za mistriju. Volim pojes i popit. Svi su se ibretili kad sam onoma u Dejcicima, za okladu spuco janje, dvije sinije pite, tefsiju baklave i na kraju trazio suhije sljiva i oraha. Fola radi. Sta cu kad sam golem, a puno se radi.
Nego, meni je doso vakat zenit se. Tako babo veli. Begeniso sam ja onu Mahiru iz Umoljana. Asikovali smo tako jednom na tefericu i odmaknemo se sa strane, do Mehove stale.
“Deder bona malo” rekoh joj i jamih je za sisu. Ona tu podvrisnu te mi sveze sille preko obraza. Tu se malo zbunih, al ne pometoh, vec jamih i drugu sisu.
“Ma bolan Baho, ohani malo, nisu moje grudi bukova oblovina!!!” zacica Mahira, te ja malo popustih, al nastavih s ubjedjivanjem. Svalismo se tude na sijeno, razvezah caksire, a njoj dimije strgah. Kad sam vidio zbun medj nogama mal me srce prekinulo od zora.
Uprem ja tako u nju, a ona sve vrisci “Meći, Meći, Baho, pleme ti *ebem!!!”
“Mećem bona, pas ti mater *ebo, mećem” vicem ja, a grudi joj ne puscam. Upro ja ko konj, sve joj glava od basamak udara, a ona i dalje samo dreci “Meći, o sokole, meći, ne sustaj!!!”
Kad smo zavrsili, onaj basamak puko, te mi brze-bolje haljine na sebe i svak svojoj kuci.
Kad sam se kuci vratio, babo me zazva da mu velim dje sam bio. Reko “Nidje!”.
Tu on meni sveza takvu samarcinu ko da me Mujov Rudonja kopitom mazno, zazvjezdalo mi se, sto od bola, sto od muke i zolja. A na babu ne mogu dic ruke. Te ja fino pred kucu, ne znam sta cu sa sobom, a kuvet hoce na nos. Tu ja jamim onu sljivu sto je babo zasadio kad se Sarava otelila i iscupam iz korijena od huje. Babo mi sutra nije nista reko. To je bilo kad sam prvi put asik ucinio.
Nego, meni je doso vakat zenit se. Tako babo veli. Begeniso sam ja onu Mahiru iz Umoljana. Asikovali smo tako jednom na tefericu i odmaknemo se sa strane, do Mehove stale.
“Deder bona malo” rekoh joj i jamih je za sisu. Ona tu podvrisnu te mi sveze sille preko obraza. Tu se malo zbunih, al ne pometoh, vec jamih i drugu sisu.
“Ma bolan Baho, ohani malo, nisu moje grudi bukova oblovina!!!” zacica Mahira, te ja malo popustih, al nastavih s ubjedjivanjem. Svalismo se tude na sijeno, razvezah caksire, a njoj dimije strgah. Kad sam vidio zbun medj nogama mal me srce prekinulo od zora.
Uprem ja tako u nju, a ona sve vrisci “Meći, Meći, Baho, pleme ti *ebem!!!”
“Mećem bona, pas ti mater *ebo, mećem” vicem ja, a grudi joj ne puscam. Upro ja ko konj, sve joj glava od basamak udara, a ona i dalje samo dreci “Meći, o sokole, meći, ne sustaj!!!”
Kad smo zavrsili, onaj basamak puko, te mi brze-bolje haljine na sebe i svak svojoj kuci.
Kad sam se kuci vratio, babo me zazva da mu velim dje sam bio. Reko “Nidje!”.
Tu on meni sveza takvu samarcinu ko da me Mujov Rudonja kopitom mazno, zazvjezdalo mi se, sto od bola, sto od muke i zolja. A na babu ne mogu dic ruke. Te ja fino pred kucu, ne znam sta cu sa sobom, a kuvet hoce na nos. Tu ja jamim onu sljivu sto je babo zasadio kad se Sarava otelila i iscupam iz korijena od huje. Babo mi sutra nije nista reko. To je bilo kad sam prvi put asik ucinio.
