1) PreLUDij: Kolko prosječnom čovjeku treba da završi u ludnici... ?
Neznam za vas, al meni je bilo dost kaj mi je usfalilo mlijeka za jutarnju kavu....
Da pojasnim, najme , bio sam sasmah normalan dečko, sa svojim glupim ritualima i uvjerenjima, išao sam na posao koji nisam volio, družio sam se sa ljudima s kojima nisam imao ništa zajedničko, volio sam curu koja je volila trošit moje novce, u glavnom samo još jedna tipična šupendara...
Jedina stvar koja me je fakat veselila je bila prva cigareta u jutro i prezašečerena kava s mlijekom...
S obzirom da sam radio jutarnje šihte, ne bi stizao obaviti svoj ritual kako treba pa sam morao spajati neke radnje tako da stignem na posao na vrijeme, najme sjedio bi na na WC školjci, prao zube, pio kavu, zapalio cigaretu i u isto vrijeme bi prelistao neke novine koje bi mi pale pod ruku (izvedivo je uz malo prakse) ... No jedno jutro, igrom slučaja otvorim frižider, primim bocu mlijeka, ova mi je nekako sumnjivo lagana.
OK, bez panike, kava je skuhana, dučan je blizu, za desetak minuta več mogu sjedit na svojoj miloj školjci te makar mi je frka izdržat ću još tih 10-ak minuta.
Treča polica s lijeve strane, ispod sira i pokraj jogurta, grabim bocu i brzo cupkam do blagajnice
„Dobro jutro, teta Zdenka, sam mljeko molim vas....“ – primim se za džep a, kad ovaj nekak anoreksičan, nema one mile obline...
Je***u, zaboravio sam novčanik....Pa daj, bože, pa uvijek je u stražnjem džepu..U isto vrijeme moj se je probavni trakt počeo opasno počeo bunit i prigovarat , nešto kao da je red na njegovih pet minuta i šalje mom mozgu prosvjednu notu da bi bilo pristojno da si negdje stanem u polučućeći položaj..
„Joj, zaboravil sam novce, budem vam danas posle posla donesal, fakat se žurim.“ – kupujem već tamo godinama i igram na kartu da će se sjetit da sam primjetio i pohvalio svaku njenu eskapadu kod frizerke
„Čuj, sori, micek, znaš kak moj Ivek veli , no money, no funny.“ – dobrodušna teta Zdenka, milo moje, dabog ti se gnomovi igrali skrivača na toj tvojoj pudlici iznad čela...
Odgego se do doma, gospodin novčanik je ipak ispao od poštene sorte te je bio tamo gdje je i trebao bit al su hlače na meni bile krive, tak da oš, neš moram samog sebe krivit ...Uzimam lovu....jurim prema dučanu...stanem u red iza blagajne, ispred mene se neka bakica sjetila baš sad sjetila kupit pol dučana. Cupkam iz nje, vuče se ko da ima još sto godina za proživit i mislim si :“Ajd, više babo stara, kukaš negdje da ti je penzija mala, a uzela si grinjcajga za Etijopiju nahranit...“
„NA!“ – bacam nofce na blagajnu, uzimam pobjedonosno bocu i gegam se, kak već mogu prema doma... Da skrenem misli s činjenice da je kornjača več provirila svoju smeđu glavu, proučavam svoju preljepu bocu bijele tekučine koja će dat mojoj kavi onaj kick, dodati jing jangu, kadli mi zapadne za oko jedan mali natpis na zelenom čepu od boce :'Ovdje otvoriti'- i slika polukružne strelice... Heh...Hm....A...Ček...Šta, ovdje otvorit, a nego di, gledam po boci jel bi se možda mogo zabunit slučajno pa otvorit, neznam možda negdje pri dnu ... Pa dobro, šta i čepovi trebaju imat navodilo za uporabo, ej, alo, pogledam oko sebe, vidim ljude, aute, izloge i malo mi se zamanta u glavi,na tren zaiskrilo pred oćima, onak, sve je isto, al više nekak nije to to,nekaj se promjenilo, ne kužim kaj, al nekaj je drukčije, pogledam ulaz od dučana, na njemu piše „Ulaz“, sjednem na klupicu, nervozno uzimam kutiju cigareta, pogledam bolje, velikim slovima piše „Pušenje Ubija“, isuse, ma ajd , pa zakaj pušim ak mi škodi, ah, valjda baš zato...
Vračam nervozno kutiju u džep, neču da me ubije sad tu, pa još sam relativno mlad, jebiga...
„Dobar dan, Marijoo, odmaraš?“ - prolazi sused s vrečičom iz koje viri nekakva riblja glava, klati se ko da je živa
„Kak znaš?“ – pitam nervozno
„Kaj kak znam?“ – pita sused zbunjeno
„Kak znaš da je dobar dan?“ – pogledam ga
„A, pa kaj ja znam, to ti se sam tak veli...“ – pomisli si da mu tak i treba kad ide pozdravljat idijota i ode
U međuvremenu crijevo je počelo svirat melodiju koja me vratila u zbilju,od koje sam ja brzinski odplesao prema kući ....
Neznam za vas, al meni je bilo dost kaj mi je usfalilo mlijeka za jutarnju kavu....
Da pojasnim, najme , bio sam sasmah normalan dečko, sa svojim glupim ritualima i uvjerenjima, išao sam na posao koji nisam volio, družio sam se sa ljudima s kojima nisam imao ništa zajedničko, volio sam curu koja je volila trošit moje novce, u glavnom samo još jedna tipična šupendara...
Jedina stvar koja me je fakat veselila je bila prva cigareta u jutro i prezašečerena kava s mlijekom...
S obzirom da sam radio jutarnje šihte, ne bi stizao obaviti svoj ritual kako treba pa sam morao spajati neke radnje tako da stignem na posao na vrijeme, najme sjedio bi na na WC školjci, prao zube, pio kavu, zapalio cigaretu i u isto vrijeme bi prelistao neke novine koje bi mi pale pod ruku (izvedivo je uz malo prakse) ... No jedno jutro, igrom slučaja otvorim frižider, primim bocu mlijeka, ova mi je nekako sumnjivo lagana.
OK, bez panike, kava je skuhana, dučan je blizu, za desetak minuta več mogu sjedit na svojoj miloj školjci te makar mi je frka izdržat ću još tih 10-ak minuta.
Treča polica s lijeve strane, ispod sira i pokraj jogurta, grabim bocu i brzo cupkam do blagajnice
„Dobro jutro, teta Zdenka, sam mljeko molim vas....“ – primim se za džep a, kad ovaj nekak anoreksičan, nema one mile obline...
Je***u, zaboravio sam novčanik....Pa daj, bože, pa uvijek je u stražnjem džepu..U isto vrijeme moj se je probavni trakt počeo opasno počeo bunit i prigovarat , nešto kao da je red na njegovih pet minuta i šalje mom mozgu prosvjednu notu da bi bilo pristojno da si negdje stanem u polučućeći položaj..
„Joj, zaboravil sam novce, budem vam danas posle posla donesal, fakat se žurim.“ – kupujem već tamo godinama i igram na kartu da će se sjetit da sam primjetio i pohvalio svaku njenu eskapadu kod frizerke
„Čuj, sori, micek, znaš kak moj Ivek veli , no money, no funny.“ – dobrodušna teta Zdenka, milo moje, dabog ti se gnomovi igrali skrivača na toj tvojoj pudlici iznad čela...
Odgego se do doma, gospodin novčanik je ipak ispao od poštene sorte te je bio tamo gdje je i trebao bit al su hlače na meni bile krive, tak da oš, neš moram samog sebe krivit ...Uzimam lovu....jurim prema dučanu...stanem u red iza blagajne, ispred mene se neka bakica sjetila baš sad sjetila kupit pol dučana. Cupkam iz nje, vuče se ko da ima još sto godina za proživit i mislim si :“Ajd, više babo stara, kukaš negdje da ti je penzija mala, a uzela si grinjcajga za Etijopiju nahranit...“
„NA!“ – bacam nofce na blagajnu, uzimam pobjedonosno bocu i gegam se, kak već mogu prema doma... Da skrenem misli s činjenice da je kornjača več provirila svoju smeđu glavu, proučavam svoju preljepu bocu bijele tekučine koja će dat mojoj kavi onaj kick, dodati jing jangu, kadli mi zapadne za oko jedan mali natpis na zelenom čepu od boce :'Ovdje otvoriti'- i slika polukružne strelice... Heh...Hm....A...Ček...Šta, ovdje otvorit, a nego di, gledam po boci jel bi se možda mogo zabunit slučajno pa otvorit, neznam možda negdje pri dnu ... Pa dobro, šta i čepovi trebaju imat navodilo za uporabo, ej, alo, pogledam oko sebe, vidim ljude, aute, izloge i malo mi se zamanta u glavi,na tren zaiskrilo pred oćima, onak, sve je isto, al više nekak nije to to,nekaj se promjenilo, ne kužim kaj, al nekaj je drukčije, pogledam ulaz od dučana, na njemu piše „Ulaz“, sjednem na klupicu, nervozno uzimam kutiju cigareta, pogledam bolje, velikim slovima piše „Pušenje Ubija“, isuse, ma ajd , pa zakaj pušim ak mi škodi, ah, valjda baš zato...
Vračam nervozno kutiju u džep, neču da me ubije sad tu, pa još sam relativno mlad, jebiga...
„Dobar dan, Marijoo, odmaraš?“ - prolazi sused s vrečičom iz koje viri nekakva riblja glava, klati se ko da je živa
„Kak znaš?“ – pitam nervozno
„Kaj kak znam?“ – pita sused zbunjeno
„Kak znaš da je dobar dan?“ – pogledam ga
„A, pa kaj ja znam, to ti se sam tak veli...“ – pomisli si da mu tak i treba kad ide pozdravljat idijota i ode
U međuvremenu crijevo je počelo svirat melodiju koja me vratila u zbilju,od koje sam ja brzinski odplesao prema kući ....
Zato vise ne pricam.. 
I onda kad dodjem nakon mjesec dana kuci u Varazdin, kad mi ljudi pocnu kajkavski pricat, izgubim se sva.. 
sretno ti sa ovim 
